XXIV Timočki medicinski dani :::
Sažeci radova -
Hitna pomoć i Opšta medicina

94.
SPREČITE UBICU BR .1 !!!
Mirjana Milićević, Aleksandar Jolić, Miljan Jović
ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR, SLUŽBA HITNE MEDICINSKE POMOĆI

Kardiovaskularne(KVS) bolesti su vodeći uzrok smrti, značajan su uzrok invalidnosti, prevremene smrtnosti (pre 65 god.) i sve većih troškova zdravstvene zaštite. U osnovi patofiziologije većine kardiovaskularnih bolesti je ateroslkeroza. Proces aterogeneze počinje u još u najranijem životnom dobu, u proseku oko 10 godine života, najčešće asimptomatski i nepredvidivo.Dosad ne postoji ni jedan pouzdani postupak otkrivanja ovog procesa, a kada se ispolji već je kasno – koronarna bolest je tu. Retrogradnom analizom obrađeni su podaci iz protokola Službe hitne medicinske pomoći (januar, april, jul,oktobar) za 2004. godinu. Iz obrađenih podataka vidi se da je patologija KVS najzastupljenija. Na neke faktore rizika za nastanak ateroskleroze možemo da utičemo (način ishrane, gojaznost, hiperlipidemija, dijabetes melitus, hipertenzija, pušenje i fizička neaktivnost),dok na druge ne možemo (genetske osobine, pol, godine starosti). Zbog fatalnih posledica ateroskleroze a nemogućnosti njenog lečenja (to je ustvari lečenje komplikacija već ispoljene ishemijske bolesti srca) cilj ovog rada je da za trenutak skrenemo pažnju, svima koji žele da lepše, bolje i kvalitetnije prožive svoje buduće dane i svojoj deci ostave recept za zdraviji, duži, srećniji i bogatiji život, na PREVENCIJU. Možemo sprečiti ubicu br.1 ako znamo ko je to, ako to stvarno hoćemo i budemo dovoljno istrajni u borbi isključivanja i kontrolisanja faktora rizika, pomoću mera primordijalne, primarne, sekundarne i tercijalne prevence.

95.
POGLED U OGLEDALO - KOLIKO ZAISTA POZNAJEMO PRVU POMOĆ?
Miljan Jović (1), Dragan Živković (1), Slaviša Milutinović (1), Ljiljana Jović (2)
ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR, (1) SLUŽBA HITNE MEDICINSKE POMOĆI, (2)SLUŽBA OPŠTE MEDICINE

Poznavanje osnovnih mera prve pomoći deo je zdravstvene kulture svakog pojedinca, a dužnost je i obaveza zdravstvenih radnika na prvom mestu. Svaki spašen ljudski život opravdava postojanje čitavog sistema zdravstvene zaštite. Spašavanje akutno unesrećenog pacijenta trebalo bi da predstavlja jedan od prioriteta u zdravstvenom sistemu. Međutim, pomenuta kategorija podrazumeva ne samo aktivaciju medicinskog osoblja, već i obrazovanje opšte populacije. Crveni Krst i srodne organizacije bi trebale imati vodeću ulogu u tome. U želji da se u tretmanu akutno unesrećenog pacijenta ispoštuje tzv. "zlatni sat" neophodna je pomoć i aktivni doprinos građanstva. Prvi momenti koji proteknu od akcidenta obično prođu u panici i besomučnom okretanju broja "94", umesto da se preduzmu odlučne mere u spašavanju. U radu su prikazani rezultati ankete koja je rađena krajem 2004. godine. Anketa je obuhvatila 200 radnika Zdravstvenog centra Zaječar i 200 građana, slučajno izabranih. Osnovna ideja ankete je bila da se na slučajnom uzorku ispita koliko zdravstveni radnici poznaju osnovne postulate prve pomoći, a koliko to poznaju građani, tj. nemedicinska populacija. Takođe je ispitivana i spremnost ispitanika da pomognu Službi Hitne Pomoći u kritičnim situacijama. Na kraju je svaki od ispitanika dao ocenu rada i predloge za poboljšanje rada SHMP Zaječar. Ova anketa je dala veliki doprinos boljem sagledavanju problema i usmerila razmišljanja o daljim koracima koje valja preduzeti u cilju poboljšanja rada i pružanju adekvatne usluge svim pacijentima SHMP Zaječar.

96.
ŠTA JE HITNO U HITNOJ?
Aleksandar Jolić, Mirjana Milićević, Miljan Jović
ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR, SLUŽBA HITNE MEDICINSKE POMOĆI

S obzirom na prirodu posla, t.j. svoju namenu i ime, prirodno je da je kao takva Služba hitne medicinske pomoći (SHMP) upućena na HITNE SLUČAJEVE. Praćenjem zdravstvene problematike, a po šiframa bolesti (MKB 10) iz zvaničnog protokola SHMP u toku 4 jednomesečna perioda i to januara, aprila, jula, i oktobra 2004. godine, kao reprezenata pikova godišnjih doba i klimatskih oscilacija, pokušali smo da ukažemo na predominanatnu zdravstvenu problematiku sa kojom se sreće osoblje ove službe u svom radu. Sve to u cilju ukazivanja na interpoliranje sa problematikom službe opšte medicine i jako povećano radno naprezanje osoblja i opreme u SHMP, što u ambulanti, što na terenu, što je evidentno pogotovu u periodu neradnih dana, vikenda i državnih praznika, kada služba opšte medicine radi smanjenim kapacitetom. U ovakvim periodima evidentno je određeno povećanje broja pregleda i usluga u SHMP na oba fronta - terenskom i ambulantnom, što povlači zauzimanje kapaciteta, pogotovu terenskih, i opreme ovakve službe nekad banalnom problematikom. U praćenom periodu nije bilo radnog dana bez pacijenata sa povredama, hipertenzijom, obstruktivnom bolešću pluća, ali i sa povišenom telesnom temperaturom, neurasteničnim tegobama... Ne misleći naravno da je bilo kakva simptomatologija banalna za pacijenta samog, već da li je ta ista posledica za njega životno ugrožavajućeg stanja, odnosno povrede ili bolesti. Naravno sve ovo nije rađeno u cilju statistike radi nje same, već zbog ostavljanja prostora za bolje ukazivanje pomoći u SHMP onima kojima je najpotrebnija a zbog kojih SHMP i postoji - akutno obolelim i to kod urgentnih, t.j. stanja koja ugrožavaju život obolelog, a da isti ne bi ostali uskraćeni za adekvatnu medicinsku pomoć u ovakvim periodima ili po staroj narodnoj - da od šume ne vidimo drvo.

97.
EDEM PLUĆA – URGENTNO ZBRINJAVANJE
Igor Milosavljević, Divnica Milijić, Marina Milosavljević
ZDRAVSTVENI CENTAR KNJAŽEVAC, SLUŽBA HITNE MEDICINSKE POMOĆI

Edem pluća je patološko stanje u kome postoji abnormalna količina ekstravaskularne tečnosti u plućima, odnosno kada je količina transudirane tečnosti veća od količine koja se može odstraniti limfom. U kliničkoj slici edema pluća dominiraju:naglo nastala dispneja teškog stepena, čujno krkljanje u grudima, jak strah pacijenta od ugušenja, bledilo, hladna i preznojena koža, slabost, adinamija i ponekad penušavo-sukrvičav ispljuvak. Auskultacijom se mogu čuti srednji ili krupni vlažni šušnjevi difuzno na plućima. Najčešći uzroci edema pluća su infarkt miokarda, aritmije i naglo pogoršavanje srčane insuficijencije prouzrokovano fizičkim naporom,hladnoćom ili stresom. Edem pluća se brzo razvija i za kratko vreme može da dovede do smrti pacijenta, pa je neophodno započeti lečenje na mestu gde se pacijent zatekao. Što se tiče terapije edema pluća u prvoj liniji, koriste se tri osnovna leka: kiseonik,Lasiks i Nirmin. Kiseonik treba davati preko inhalacione maske sa maksimalnim protokom.Lasix (odnosno Yurinex) se daje brzo intravenski i to 1-2 ampule od 40 mg, a može se davati na svakih 20-30 minuta.Nirmin se daje sporo intravenski u dozi od 0.3mg (1/3 ampule od 1mg ) na svakih 3-5 minuta sve dok postoji dispneja. Ukoliko pacijent ima hipotenziju ( kada je sistolni pritisak niži od 100 mmHg ), onda je Nirmin kontraindikovan jer snižava tenziju i može da dovede do ireverzibilnog šoka i cardiac arrest-a. Najozbiljnija komplikacija edema pluća je kardiogeni šok, koga po statistici preživi 1% pacijenata, pa je zbog toga neophodno pravovremeno i adekvatno lečenje edema pluća još na terenu. Bolesnike u edemu pluća sa gubitkom svesti usled asfiksije ili kardiogenog šoka, treba odmah intubirati i aspirirati tečnost iz disajnih puteva. Inače, sve pacijente koji su bili u edemu, bez obzira što su na terapiju odlično odreagovali , treba hospitalizovati.

98.
PREHOSPITALNI TRETMAN AKUTNOG TROVANJA OPIJATIMA
Negovan Vasilijić, Lela Mihajlović, Mirko Dositijević, Željko Milojić
ZDRAVSTVENI CENTAR KNJAŽEVAC, SLUŽBA HITNE MEDICINSKE POMOĆI

Najčešće korišćena opijatna supstanca je heroin. Heroin je klasifikovan u štetne supstance I klase i njegovo posedovanje, distribucija i korišćenje podleže zakonskim merama. Cilj rada je prikaz akutnog trovanja heroinom na terenu,sa slikom vitalne ugroženosti u dvadesetsedmogodišnjeg M.R. iz Knjaževca, usled intravenskog predoziranja heroinom. Akcident se dogodio nakon dva sata po izlasku iz Okružnog zatvora Zaječar, gde je izdržavao kaznu zbog upotrebe narkotika. Kada je majka ugledala sina na podu kupatila bez svesti, otežanog disanja i sa špricem u ruci, putem telefona poziva Službu hitne pomoći. Pravovremeni izlazak ekipe SHMP, brza dijagnostika na terenu uz pomoć fizikalnog pregleda i heteroanamnestičkih podataka majke kao i adekvatne terapije (uspostavljen venski put i primenjena infuziona terapija,otvaranje disajnih puteva i plasiranjem erveja i postavljanjem pacijenta u koma položaj) a bez specifičnog antidota u torbi, doktoru SHMP ostaje samo da takvog bolesnika transportuje u Hitnu službu, gde nastavlja dalju terapiju. Broj respiracija pada ispod 10/min, plasiramo endotrahealni tubus, primenjujemo asistiranu ventilaciju i aplikujemo specifični antidot naloxon paranteralno. Zahvaljujući ranom pristupu i početku KPR (oslobađanju vazdušnih puteva i stabilizovanju ventilacije) kao i specifičnoj terapiji, pacijentu su vraćene životne funkcije. Pacijent radi lečenja zavisnosti upućen u adekvatnu ustanovu, uz prethodni pregled psihijatra zbog pokušaja suicida. Predoziranje opijatima jeste ozbiljan medicinski problem koji se na terenu često sreće i budući da je po život ugrožavajuće stanje, iziskuje urgentnu i stručnu dijagnostiku i terapiju. Lekarske torbe doktora Hitne službe na terenu trebalo bi da sadrže specifične antidote, koji bi, edukacijom svih doktora, bio primenjivan na terenu samo u indikovanim stanjima.

99.
KARDIOPULMONALNA REANIMACIJA U SLUŽBI OPŠTE MEDICINE NA TERENU - IZAZOVI, OPREMLJENOST, NEDOSTACI - PRIKAZ SLUČAJA
Ljiljana Jović (1), Miljan Jović (2), Dana-Madalina Pavlović (1), Tatjana Krstić (1)
ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR, (1) SLUŽBA OPŠTE MEDICINE, (2) SLUŽBA HITNE MEDICINSKE POMOĆI

Kardiopulmonalna reanimacija (KPCR) kao zbir medicinsko – tehničkih radnji u teorijskom smislu predstavlja jasan sled logičkih postupaka koji imaju za cilj održavanje vitalnih funkcija akutno unesrećenog. U zavisnosti ko radi i sa kakvom opremom, KPCR moze imati dva nivoa koji nemaju oštre granice, već se prožimaju u realnoj situaciji – osnovna životna potpora (Basic Life Support – BLS) i proširene mere reanimacije, odnosno viša životna potpora (Advanced Life Support – ALS). Ekipe Službe hitne medicinske pomoći su opremljene za višu životnu potporu – reanimobil, defibrilatori, neophodni medikamenti, kiseonik, respiratori...Međutim, vreme potrebno ovakvoj ekipi da stigne do akutno unesrećenih pacijenata nekada može biti veoma dugo, ako imamo u vidu vreme od 5 minuta koji su dovoljni da nastupe ireverzibilna oštećenja prvenstveno mozga ali i drugih vitalnih organa. Rano započeta reanimacija umnogome povećava šanse ovakvih pacijenata da prežive. Služba opšte medicine se neuporedivo ređe sreće sa ovakvim dramatičnim situacijama, i raspolažu sa veoma skromnom ili nikakvom opremom za ovakve situacije. U radu smo prikazali jednu ovakvu reanimaciju na terenu koju su radili lekari i tehničari Službe opšte medicine, gde je uprkos skromnoj opremljenosti ipak pobedio entuzijazam.

100.
BOL U GRUDIMA NEKARDIJALNOG POREKLA U ISPITIVANOJ GRUPI
Miloš Protić, Svetlana Mladenović, Slađana Jovanović, Mirjana Dimitrijević
ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR, SLUŽBA OPŠTE MEDICINE

Sekcija opšte medicine Srpskog lekarskog društva i Katedra opšte medicine Medicinskog fakulteta u Beogradu provela je multicentricno ispitivanje geneze bola u grudima. Ova inicijativa je provedena i u Zaječaru, primenom jedinstvenog metodološkog pristupa sa anketnim upitnikom kao instrumentom istraživanja. Obuhvaćen je period od 1. XII 2002. do 30. IV 2003. godine. Naš tim je, metodom slučajnog izbora, obuhvatio uzorak od 103 ispitanika, oba pola, starosne strukture od 44 do 65 godine. Provedena je evaluacija kardijalnog ishemijskog i neishemijskog uzroka bola u grudima, kao i bola nekardijalnog porekla (muskuloskeletne, pulmonalne, gastrointestinalne i psihogene geneze). Za osvetljavanje epidemiološke zastupljenosti oboljenja kardiovaskularnog sistema, to razdvajanje etiologije bola u grudima nekardijalne geneze je od posebnog praktičnog značaja. Provedena je baterija ispitivanja. Pošlo se primenom sintagme "da je kvalitetna anamneza i do 80% dijagnoze", a što nas je usmerilo na vid obrade ispitanika. Cilj našeg ispitivanja je da se ukaže na zastupljenost bola u grudima nekardijalnog porekla na prvom i kontrolnom pregledu. Pokazalo se prisustvo kostohondritisa, artritisa, hipertonusa grudnih mišića, pa i preloma rebara. Bol pulmonalne geneze bio je prisutan kod pleuritisa, bronhitisa i pneumonije, kod plućne embolije i spontanog pneumotoraksa. Od strane digestivnog trakta, bol u grudima je pratio ezofagealni spazam, gastritis i ulkusnu bolest, holecistitis i malignitet proksimalnog dela ovoga trakta. Psihogeni bol u grudima je odraz najčešće somatizovane anksioznosti, pa i depresije. Ispitivana skupina je obuhvatala 72 (69,9%) osobe ženskog i 31 (30,1%) osobu muškog pola, ukupno 103 (100%). U osoba muškog pola smetnje su bile najčešće u 6. i 7. deceniji života, njih 21 (20,3%), a kod žena ove smetnje su prisutne nešto ranije, u 5. i 6. deceniji života, njih 46 (44,6%). U ispitivanoj grupi bol u grudima sa obeležjima da je muskuloskeletnog porekla imalo je 23 osobe, a kod kojih je provedena obrada pružila potvrdu kod 22 osobe. Kod onih sa obeležjima bola u grudima pulmonalne geneze bio je prisutan kod 4 osobe. Kontrolna obrada je ukazala na ove smetnje još kod 2 osobe (ukupno 6). Za bol u grudima digestivnog porekla pri prvom pregledu bio je kod 3 osobe, a kontrolom je potvrđen još kod 1 osobe (ukupno 4 osobe). Prvi pregled je kod 10 osoba usmeravao da se radilo o bolu u grudima psihogenog porekla, a pri drugom pregledu potvrđen je još kod 6 osoba (ukupno njih 16). Od ukupnog broja ispitanika (103) na prvom pregledu ukazivalo je na bol u grudima nekardijalnog porekla kod 41 (39,8%) ispitanika. Na drugom pregledu razlog za ove smetnje bio je još kod 14 osoba (ukupno njih 55 ili 53,3%). Učinimo li osvrt da je na I pregledu bilo 62-oje sa kardijalnom etiologijom, a potvrđena je kod 48-oro, jasnija je neophodnost u minucioznom poznavanju razdvajanja i diferencijalne dijagnostike simptoma bola u grudima i potrebe za sto preciznijom kako radnom tako i definitivnom dijagnozom ovog klinički važnog simptoma.

101.
JEDAN SLUČAJ POLIRADIKULONEURITISA
Ivana Stanković, Verica Pavlović
DOM ZDRAVLJA BELA PALANKA, SLUŽBA OPŠTE MEDICINE

Pacijentkinja Lj. S. stara 63 godine, javila se lekaru zbog uvećanih limfnih žlezdi na vratu, bolova u mišićima nogu i ruku i opšte slabosti. Obrađena je biohemijski, neurološki i internistički. U daljem traganju za dijagnozom lečena je na Institutu za reumatologiju u Beogradu i na Infektivnoj klinici u Nišu gde je i postavljena dijagnoza poliradikuloneuritis - M. Gillen – Bare. Prikazujemo tok bolesti propraćen biohemijskim parametrima, rezultatima EMG-a, lumbalne punkcije i neurološkim nalazom. Fizikalni tretman daje značajno poboljšanje.

102.
HIPERTENZIJA KAO FAKTOR RIZIKA ZA POJAVU APOPLEKSIJE
Brankica Milošević, Julija Budimirović, Miroslava Paunović
ZDRAVSTVENI CENTAR KNJAŽEVAC, SLUŽBA HITNE MEDICINSKE POMOĆI

Apopleksija je fokusni poremećaj moždane funkcije s naglim razvojem, koji nastaje zbog patološkog procesa vaskularnog porekla. Arterijska hipertenzija je jedan od najvećih rizika za pojavu apopleksije. Cilj rada je sagledavanje učestalosti apopleksije i uticaja hipertenzije, kao faktora rizika, na njenu pojavu. Podaci su dobijeni retrospektivnom analizom evidencije protokola Zdravstvene stanice Kalna od 2000. do 2004. godine i iz zdravstvenih kartona pacijenata. Ispitanike smo posmatrali prema godinama starosti i polu, a hipertenziju smo klasifikovali prema visini krvnog pritiska. Za petogodišnji period registrovano je 70 pacijenata sa cerebrovaskularnim inzultom. Od toga 41(58,57%) su muškarci i 29(41,43%) su žene. Najveći broj obolelih je u dobnoj grupi preko 71 godinu. Hipertenzija je registrovana kod 91,43% pacijenata, s tim što je teška hipertenzija, kao značajan faktor rizika, bila prisutna kod 44,28% obrađenih pacijenata. 62,28% obrađenih pacijenata se ranije nije lečilo od hipertenzije, pa se može zaključiti, da bi rano otkrivanje i lečenje hipertenzije najverovatnije dovelo do smanjenja broja obolelih od apopleksije.

103.
UČESTALOST MALIGNIH BOLESTI KOD PACIJENATA ZDRAVSTVENE STANICE KALNA
Brankica Milošević, Julija Budimirović, Miroslava Paunović
ZDRAVSTVENI CENTAR KNJAŽEVAC, SLUŽBA HITNE MEDICINSKE POMOĆI

Neoplazma ili tumor označava masu izmenjenih ćelija koje pokazuju nepravilan i progresivan rast. Maligne bolesti su u stalnom porastu i po učestalosti se nalaze na drugom mestu, odmah iza bolesti srca i krvnih sudova. Cilj rada je sagledavanje učestalosti malignih bolesti kod pacijenata Zdravstvene stanice Kalna. U istraživanju su korišćeni podaci uzeti iz zdravstvenih kartona pacijenata Zdravstvene stanice Kalna. Ispitanike smo posmatrali prema godinama starosti, polu i zanimanju, a malignome prema međunarodnoj klasifikaciji bolesti, povreda i uzroka smrti. Ukupno obolelih je 33 što čini 1,93%. Od toga 15(45,45%) su muškarci i 18(51,55%) su žene. Najveći broj obrađenih je u dobnoj grupi preko 71 godinu. Karcinom kože je najčešći tip malignoma i kod muškaraca i kod žena, i od njega je obolelo 12 osoba (36,36%). Predominantno se javlja na koži otkrivenih delova tela i najverovatnije nastaje zbog dugotrajnog izlaganja suncu pri bavljenju poljoprivredom. Na drugom mestu po učestalosti su karcinomi dojke, njih 6 (18,18%). Na osnovu dobijenih podataka zapažamo da nema nijednog obolelog od karcinoma respiratornih organa, što je u neskladu sa podacima Svetske Zdravstvene Organizacije i Jugoslovenske fondacije za borbu protiv raka, po kojima je karcinom pluća vodeća lokalizacija malignoma u našoj zemlji i svetu.

104.
MALIGNA OBOLJENJA NA TERITORIJI OPŠTINE KNJAŽEVAC U PERIODU OD 2000-2004. GODINE
Miroslava Paunović, Vesna Tasić, Maja Gurginov, Brankica Milošević, Julija Budimirović
ZDRAVSTVENI CENTAR KNJAŽEVAC, SLUŽBA OPŠTE MEDICINE

Kancer je ćelijski poremećaj kod koga je karakterističan: gubitak normalnih mehanizama rasta, smanjenje ili nedostatak diferentovanih ćelija, sposobnost da vrši invaziju lokalnih tkiva i da daje metastaze.Kao uzročnik smrtnosti, maligna oboljenja su na drugom mestu odmah iza kardiovaskularnih bolesti. Cilj rada je da prikaže učestalost malignih oboljenja na teritoriji opštine Knjaževac u periodu od 2000 do 2004. godine.Podaci su dobijeni analizom zdravstvenih kartona Onkološkog dispanzera službe Opšte medicine.Za posmatrani vremenski period registrovan je 291 pacijent. Od toga je 196 bolesnika (67,36%) ženskog, a 95 (32,64%) muškog pola. U odnosu na godine starosti najveći broj obolelih je između 61-80. god. (64,60%), što nam ukazuje da su karcinomi bolest starijeg životnog doba. Prema lokalizaciji malignog oboljenja na prvom mestu je karcinom dojke (30,58%), slede karcinomi urogenitalnog sistema (27,83%), digestivnog sistema (16,49%), karcinomi kože (11,02%), maligne bolesti limfnog i krvnog tkiva (6,87%), karcinomi respiratornog sistema (4,82%) i karcinomi centralnog nervnog sistema (2,40%). Malignim oboljenjima pripada značajno mesto u svakodnevnom radu. Ona nisu tako retka a njihov broj je u stalnom porastu. Uslov da bolest bude izlečena a bolesnik vraćen porodici, radnom mestu i normalnom životu jeste primarna prevencija, rano otkrivanje, pravovremena dijagnoza i adekvatno lečenje.

105.
UPOREĐIVANJE POJAVE UČESTALOSTI METASTAZA KOD UZNAPREDOVALOG KARCINOMA DOJKE LEČENIH RAZLIČITIM HEMIOTERAPIJSKIM PROTOKOLIMA
Dragan Perišić, Milica Čekerevac, Biljana Vukašinović
ZDRAVSTVENI CENTAR GORNJI MILANOVAC

UVOD: Jedan od najčešćih malignih tumora u dvadesetom veku je karcinom dojke. Preko jedan milion ljudi, uglavnom žena oboli godišnje od ovog maligniteta. Prema podacima Američkog Insituta za kancer, preko 30% ljudi umrlih od svih maligniteta, umrli su od karcinoma dojke. Incidenca oboljenja je oko 110 na 100 000 žena i ima trend rasta. U Sjedinjenim Američkim Državama malignitet se dijagnostikuje kod dve trećine obolelih u neinvazivnom ili stadijumu sa negativnim limfnim žlezdama, dok se u našoj zemlji većina obolelih javlja doktorima u uznapredovalom stadijumu oboljenja. CILJ RADA: Obuhvatao je analiziranje korišćenja različitih kombinacija citostatika u pokušaju zaustavljanja razvoja malignog oboljenja, zatim nastojanje smanjivanja učestalosti javljanja metastaza, kao i produžavanje preživljavanja METODOLOGIJA: Za istraživanje korišćeni su podaci obolelih od uznapredovalog karcinoma dojke njih 98. Oni su bili podeljeni u dve grupe, prva grupa pacijentkinje koje su primale hemioterapiju po CMF protokolu njih 69, i druga grupa pacijentkinja koje su tretirane hemioterapijom po protokolu FAC njih 29. Mesta istraživanja su bila Onkološki Dispanzer i Služba Patologije Zdravstvenog centra Gornji Milanovac. Vreme istraživanja obuhvatalo je period od januara 1998 god do decembra 2002 godine. REZULTATI: Pacijentkinje na hemioterapiji koje su tretirane po protokolu CMF (endoxan, metotrexat, 5 Fu) imale su značajno manji broj metastaza, duže preživljavanje, manju smrtnost i bolest je kod većeg broja pacijentkinja bila pod kontrolom. Ordiniranje hemioterapije po protokolu FAC (5 Fu, adriablastin, endoxan), bilo je rezervisano, za pacijentkinje višeg kliničkog stadijuma, sa većim brojem pozitivnih limfnih žlezda i to je imalo za posledicu pojavu značajno većeg broja metastaza i povećanu smrtnost. ZAKLJUČAK: U današnje vreme akcenat u zbrinjavanju maligniteta dojki treba staviti na pravovremenom dijagnostikovanju tumora, i adekvatnom hirurškom tretmanu. Uznapredovale karcinome dojke lečiti na osnovu prognostičkih faktora, individulanim multimodalnim pristupom jer se samo na taj način može doći do kontrole oboljenja i produžavanja i podizanja kvaliteta preostalog života.

106.
HEMATOLOŠKA TOKSIČNOST CITOSTATIKA
Dragan Perišić (1), Boban Stanojević (2) ,Tomislav Pejović (1), Slavka Đorđević(1)
(1) ZDRAVSTVENI CENTAR GORNJI MILANOVAC, (2) ZDRAVSTVENI CENTAR JAGODINA

UVOD: Hemioterapija, uz hirurški tretman i radioterapiju spada u osnovne modalitete onkološkog zbrinjavanja. Dok se hirurgija i terapija jonizujućim zračenjem koriste za lokoregionalnu kontrolu malignog oboljenja, sistemska terapija u vidu hemioterapije ima za cilj delovanje na tumorske ćelije bilo gde u organizmu. Uloga citostatika je u ometanju deoba ćelija brzo proliferativnih tkiva posebno malignog, ali i ćelija epitela, germinativnih i hematopeznih ćelija. Kako je prosečan vek granulocita u perifernoj krvi nekoliko dana, trombocita 2 nedelje, a eritrocita 4 meseca, to leukopenija i trombocitopenija spadaju u akutna, a anemija u subakutna neželjena dejstva citostatika. CILJ RADA: Bio je da analiziramo uticaj citostatika na hematološki status njima lečenih pacijenata. Pratili smo parametre vezane za bolesnike - pol, starost, performans status, vrstu i stadijum oboljenja, parametre vezane za terapiju - vrstu i broj primenjenih citostatika, kao i procedure u eliminisanju hematološke toksičnosti. METODOLOGIJA: Za istraživanje korišćeni su podaci od 98 pacijenata lečenih hemioterapijom tokom maja i juna 2004. godine u Onkološkom dispanzeru Zdravstvenog centra u Gornjem Milanovcu REZULTATI: Većina (72.4%) pacijenata zbrinjavanih ambulantno citostaticima bile su žene, one su ujedno bile boljeg performans statusa-PS, i njihova medijana iznosila je PS- 1, uz to najveći broj primao je adjuvantnu hemioterapiju zbog karcinoma dojke njih 77.5%. Kod muškaraca nađena je medijana PS- 2, i ubedljivo najveći broj njih 66.7%, primao je HT zbog uznapredovalog karcinoma pluća. Hematološka toksičnost se javila kod 52% pacijenata i to podjednako kod oba pola. Uglavnom su to bili blaži poremećaji, gradusa G1- 70.6% i G2-29.4% a razlog leži u činjenici da se ambulantno ne ordiniraju najagresivniji terapijski protokoli. Toksičnost se najčešće javljala kod obolelih od 50 do 60 godina starosti, njena učestalost je u korelaciji sa opštim stanjem pacijenata i brojem primenjenih citostatika. Po toksičnosti se ističe primena antraciklina. Pojava hematološke toksičnosti naročito gradusa G2 se smatra nepovoljnim prognostičkim parametrom, jer se češće javlja kod progresije i stabilizacije nego kod kompletne ili parcijalne regresije oboljenja. Zbog pojave citopenije kod većine bolesnika terapija je privremeno prekidana i odlagana do korekcije hematološkog statusa dok su kod 25.4% pacijenata korišćeni kortikosteroidi, antibiotici, transfuzije za popravku krvne slike. ZAKLJUČAK: Mada supresija hematopoeze kod ambulantno administriranih citostatika predstavlja jedno od najčešćiih neželjenih dejstava hemioterapije, ni kod jednog pacijenta nije predstavljala razlog definitivnog obustavljanja iste ili promene terapijskog protokola.

107.
INCIDENCA RAKA DOJKE U JABLANIČKOM OKRUGU ZA PERIOD 1997-2004.
Dragan Sapundžić
ZDRAVSTVENI CENTAR LESKOVAC, ONKOLOŠKA SLUŽBA

Rak dojke nije samo najčešće MO kod žena već i vodeći uzrok smrti od MO kod žena. Redak je ispod 25 godina i raste sa godinama života. Cilj rada je prikaz kretanja incidence u Jablaničkom okrugu od 1997-2004 g. Incidenca se kreće 1997 .g. 21. 16/100000 stanovnika; 1998 23.65/100000; 1999 19. 09/100000 do 22. 82/100000 2004.g. Odnos muškaraca: ženama = 1% : 99%. 32% obolelih je mlađe od 50 godina a 56% je mlađe od 60 godina. Odnos seosko područje: gradskom području =54.44% : 45.56%, podjednako zastupljeno. Zbog visoke incidence i mortaliteta neophodno je aktivno primeniti primarnu i sekundarnu prevenciju, u cilju otkrivanja što ranijih stadijuma bolesti i otklanjanja faktora rizika.

108.
STRES KAO FAKTOR RIZIKA
Ljubica Caranović, Zdenka Janković, Estera Vidaković
ZAVOD ZA ZDRAVSTVENU ZAŠTITU STUDENATA, BEOGRAD

Stres je bolest današnjice, produkt opšte savremene potrošačke ere i poprima epidemijske razmere. Postao je sastavni deo našeg života. U bukvalnom smislu stres znači napetost, a fiziološki - duševno i telesno preopterećenje organizma u nekim kriznim momentima. Akutni, trenutni stres prolazi brzo ne ostavljajući na nama teže posledice. Opasno je kad stres postane hroničan, jer utiče na naše telo, a mi ga ne osećamo sve dok nam zdravlje nije ozbiljno ugroženo. Kad smo pod stresom osećamo psihičku napetost, glavobolju, smanjenje koncentracije, nemir, razdražljivost, patimo od nesanice, imamo tegobe srca i organa za varenje, smanjenu volju za životom i radom i dr. Ukratko stres se ispoljava kao psihosomatsko oboljenje. Kad tegobe duže potraju mogu prerasti u oboljenje pojedinih organa, jer hroničan stres izaziva pojavu čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu, bolesti srca i krvnih sudova, povišen krvni pritisak, pad imuniteta... Sve ove promene izazivaju hormoni stresa: adrenalin i kortizon, koje luči nadbubrežna žlezda. U toku septembra 2004.godine vođena je anonimna anketa «Da li sam u stresu?», u formi upitnika (prema Likertovoj skali). Popunjavali su je studenti koji su se obratili svom lekaru u ZZZZ Studenata. Tom prilikom anketirano je 128 studenata i prema dobijenim podacima uočava se da su u najvećem procentu, njih 66,4%, skloni blagom stresu, i to mladići 67,1 %, a devojke 65,6%. Ovakvi podaci su dobijeni zahvaljujući kompezatornim mehanizmima kojima mladi ljudi prevazilaze stresne situacije. Njih 72,6% se oseća voljenim što veoma utiče na njihov psihički status. Imaju veliki krug prijatelja i poznanika sa kojima mogu da podele svoje probleme (preko 90%). Kad su ljuti i frustrirani njih 58,5% mogu uvek (35,1%) ili skoro uvek (23,4%) sa nekim da razgovaraju o tome. Ista situacija ne utiče na sve ljude podjednako. Koliko će koga pogoditi zavisi od njegovog obrazovanja, stila života i kulturnog obrasca. Da bismo savladali stres nije nužna samo medicinska kultura već i kultura življenja.

109.
DOSADAŠNJA ISKUSTVA I PREDLOZI ZA POVEĆANJE EFIKASNOSTI WEB SITE-A TIMOČKOG MEDICINSKOG GLASNIKA
Zoran Cvetković (1), Emil Vlajić (2)
(1) INFOTREND BEOGRAD, (2) ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR

Časopis "Timočki medicinski glasnik" (TMG) pojavio se na Internetu u septembru 2003. Za nepune dve godine, do maja 2005, objavljeno je 14 brojeva i suplemenata. Trenutno, elektronsko izdanje prosečno dnevno zabeleži oko 200 poseta, ili 6.000 mesečno, uz stalni porast broja poseta. Iako postoje detaljne statističke analize ostvarenih poseta, na Web-u je nemoguće direktno odrediti ko su posetioci: ne može se tačno reći da li su to osobe medicinske struke, ili neki drugi posetioci, kojima su medicinske teme interesantne. Nezavisno od motiva, ostvareni broj pristupa Site-u pruža nove mogućnosti redakciji TMG i autorima radova, ali donosi i nove obaveze. Nove mogućnosti su: proširenje područja čitanja časopisa, sa naših prostora na ceo svet; afirmacija redakcije TMG i autora radova, zainteresovanost stranih autora za objavljivanje radova u TMG, podizanje stepena referentnosti TMG, novi izvori finansiranja rada Podružnice i TMG itd. Nove obaveze su: postepeno podizanje referentnosti objavljenih radova, povećanje efikasnosti Web Site-a. Povećanje efikasnosti Web Site-a može se ostvariti unapređenjem sledećih elemenata: privlačnost funkcionalnost i komunikativnost. PRIVLAČNOST. Statistike pokazuju da u prvih 10s, od momenta učitavanja Home Page-a, posetilac donosi odluku da li će otići sa Site-a, ili će pogledati ostale sadržaje. Dobro stilizovan Home Page karakterišu: brzo učitavanje; preglednost; jasno naglašene novosti i aktuelne teme; jasna i logična navigaciona struktura i uočljiva opcija za pretraživanje sadržaja celog Web Site-a (Search). Predlog novog dizajna Web Site-a TMG uvažiće navedene preporuke i sačuvaće vizuelnu prepoznatljivost TMG. FUNKCIONALNOST. Redizajnirani Web Site TMG omogućiće: pretraživanje Site-a i izdvajanje sadržaja po pojmovima koje posetilac zadaje; izdvajanje poslednjeg broja časopisa i smeštanje prethodnih brojeva u Arhivu, koja će se nalaziti u zasebnom delu Site-a; bolje pozicioniranje novosti i obaveštenja na Site-u. KOMUNIKATIVNOST. Najpouzdaniji pokazatelj uspešnosti Site-a je broj konkretnih odgovora koji komunikacionim kanalima (Email-ovi; form mail-ovi; telefonski pozivi) stignu od posetilaca. Veći nivo komunikativnosti postićićemo kreiranjem određenog broja anketnih upitnika i drugih formi, za neposrednu komunikaciju posetilaca sa redakcijom elektronskog izdanja TMG. ZAKLJUČAK. Ukoliko se navedeni predlozi za povećanje efikasnosti Web Site-a TMG kvalitetno realizuju, sa velikom verovatnoćom može se očekivati uspeh Site-a i u narednom periodu. Uspeh će biti veći, ako redakcija TMG i autori radova prihvate i podrže buduću komunikaciju sa posetiocima Web Site-a.

110.
TIMOČKI MEDICINSKI DANI KROZ BROJEVE (TMD STATISTIKA OD 2000. DO 2004.)
Emil Vlajić
ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR

Timočki medicinski dani se održavaju po 24. put ove, 2005. godine. Ovaj skup je od samog početka okupljao lekare sa regiona i brzo postao tradicija u medicinskoj javnosti Timočke krajne. Na ove susrete dolaze i lekari van regiona, a prisutne su i farmaceutske kuće, kojima je ovaj region takodje interesantan. Pogledajmo koji lekari sa kojih regiona i kojih profila učestvuju na Timočkim medicinskim danima.
U prethodnih 5 godina (2000- 2004. godine) održani su XIX do XXIII dani po redu. U ovom periodu ukupno je prijavljeno 460 radova, i bilo je 722 autora. Od tog broja neki autori su se pojavljivali samo na jednim danima (273), neki su se pojavljivali više puta, a samo devet autora je imalo svoje radove na svih 5 sastanaka. Gledajući regionalnu distribuciju, najviše je bilo radova iz Zaječara (225 ili 49%), 109 je bilo iz ostalih mesta sa regiona, a 124 (26%) radova je bilo van Timočke krajine. Ukoliko se posmatra dinamika, broj radova van Timočke krajne raste, posebno od 2002 godine (tada je sastanak održan u Gamzigradskoj Banji), broj radova iz Zaječara oscilira između 40 i 50 % svih radova, a broj radova iz nekih regioni Timočke krajne raste (Knjaževac, Bor) iz drugih je stacionaran (Negotin) a iz nekih opada (Sokobanja). Najviše radova je bilo iz oblasti interne medicine 94 (20%), potom iz hirurgije i pedijatrije (71 odnosno 61 rad). Slede Opšta medicina i Istorija medicine sa 58 radova, a ginekologija, stomatologija, i ostale grane medicine imaju manji broj radova (52, 34, odnosno 40). Broj radova raste među lekarima opšte prakse (opšta praksa i hitna služba) i naročito u oblasti Istorije medicine. Blagi pad se zapaža među pedijatrima, dok ostale oblasti medicine nemaju značajnije oscilacije u broju prijavljenih radova. Broj radova na Timočkim medicinskim danima može ukazati na trendove među lekarima i biti merilo za stručnu aktivnost kako lekara pojedinačno, tako i zdravstvenih centara u celini. Detaljnija analiza može ukazati i na dinamiku aktivnosti određenih službi zdravstvenih centar u Timočkoj krajini.