XXIV Timočki medicinski dani :::
Sažeci radova -
Hirurgija, Urologija, Ortopedija

53.
MALIGNOMI KOLONA I REKTUMA NA HIRURŠKOM ODELJENJU KNJAŽEVAC - RETROSPEKTIVNA STUDIJA (1994-2005)
S. Đorđević, S. Milosavljević, J. Đorđević
ZDRAVSTVENI CENTAR KNJAŽEVAC, HIRURŠKO ODELJENJE

UVOD: Maligna obolenja prate čoveka od samog početka. O tome svedoče tumori nađeni na mumijama drevnih Inki. Radi se o kosmopolitskom obolenju svih geografskih širina i vera. Danas svaka četvrta smrt za inicijalni uzrok ima maligno obolenje. U Srbiji trenutno boluje 100.000 ljudi, a godišnje umire 18.000 ljudi. Atlas malignih obolenja krajem XX veka u Srbiji pokazuje da je najveća mortaliteta u Zaječarskom i Severno-Bačkom okrugu. CILJ RADA: prikaz uočene povećane učestalosti malignoma kolona i rektuma na hirurškom odelenju u Knjaževcu u periodu 1994-2005.god. Materijal i metode: Izvršena je retrospektivna analiza endoskopskih nalaza, PH nalaza i operativnog protokola. REZULTATI: Na hirurškom odelenju je za navedeni period dijagnostikovano 255 malignoma kolona i rektuma. Zapaža se povećanje broja od 1994.god.17 pa sve do 1999. i 2004. god. sa 25. Ukupno je operisano 215 obolelih. Češće se javlja kod muškaraca i to kod 136. Najzastupljeniji su bolesnici dobne grupe od 55 do 74.god i to ukupno 134.bolesnika. Najčešća lokalizacija je bila na sigmi i rektumu i to kod 131 bolesnika. Sto se tiče HP nalaza najčešće su bili u B2 stadijumu po Dukesu 119 bolesnika. ZAKLJUČAK: U Knjaževcu sa 37172 stanovnika ukupno je u navedenom periodu dijagostikovano 255 obolelih od malignoma kolona i rektuma. Malignomi su u porastu, najčešće operisani su muškog pola i tok u dobnoj grupi 55-74.god. Najčešće su lokalizovani na rektumu i sigmi i najčešće su B2 i C stadijuma. U lečenju ovih bolesti su važne sve karike od pravovremene dijagnoze preko indikacije za vreme i vrstu operacije do dalje nege bolesnika.

54.
TRANSSFINKTERNA RESEKCIJA REKTUMA PO YORK-MASSONU, PRIKAZ SLUČAJA
S. Đorđević, S. Milosavljević, J. Đorđević
ZDRAVSTVENI CENTAR KNJAŽEVAC

UVOD: Transsfinterna resekcija rektuma je ne tako česta metoda i pristup u lečenju malignoma rektuma. Ona ima stroge indikacije za primenu zbog ograničenih mogućnosti u radikalnosti i problema sa kontinencijom. CILJ RADA: Cilj rada je prikaz slučaja koji je operisan ovom metodom na hirurškom odelenju u Knjaževcu. MATERIJAL I METODE: Izvršena je retrospektivna naliza Istorije boleti, Operativnog nalaza i HP nalaza. REZULTATI: Bolesnica Ž.M. javlja se na pregled 08.02 2005. god. zbog bolova i povremenih zatvora. Nakon prijema je urađena pankolonoskojia EHO pregled, CT. Zbog lokalizacije mobilnosti i inkapsuliranog rasta odlučuje se za transsfinkerični prstup. Izvadi se inkapsulirani tumor 11x6cm. Operativna rana se zatvori po slojevima uz pažljivu retsauraciju sfintera. HP nalaz br 293 od 14.02. Leiomyosarcoma partim necrobicum , srednje dif. četvrtog postoperativnog dana je uspostavljena kontinencija. Rana zarasta produženo. Otpušta se 15 dana i upućuje na dalje lečenje Onkološkom konzilijumu. ZAKLJUČAK: Transfinkterna resekcija rektuma je ne tako česta vrsta operacije i pristupa sa strogim kriterijumima za izvođenje, mnogo je manje traumatična za bolesnika i najveća je mana u radikalnosti i problemima sa kontinuitetom koje mi nismo imali.

55.
REKONSTRUKCIJE DOJKI POSLE MASTEKTOMIJE
Jefta Kozarski, Boban Đorđević, Ljubomir Panajotović
VOJNOMEDICINSKA AKADEMIJA BEOGRAD, KLINIKA ZA PLASTIČNU HIRURGIJU I OPEKOTINE

Ženske grudi su simbol materinstva, seksualnosti i ženstvenosti. Sve veći je broj žena koje žele rekonstrukciju dojke nakon hirurškog uklanjanja dojke zbog karcinoma žena kod koje je učinjena mastektomija može da ispoljava fiziološki i emocionalni stres dugo vremena posle mastektomije. Osećaj deformiteta i mutilacije dojke, gubitka atraktivnosti i ženstvenosti su najčešći emocionalni poremećaji u svakodenvnom životu kod žena sa mastektomijom. Iako osećaju strah, anksioznost i depresiju u trenutku kada saznaju da boluju od karcinoma dojke, žene osećaju i izvestan osećaj krivice zbog želje da im se dojka rekonstruiše. Nedostatak dojke nakon hirurškog uklanjanja zbog karcinoma dojke kod žena, moguće je nadoknaditi primenom autolognog tkiva, sintetičkih materijala ili primenom autolognog tkiva i sintetičkih materijala. Primena eksternih proteza umanjila je emocionalni stes žene ali joj je donela brojna ograničenja u odnosu na garderobu, sport i naročito seksualni život. Bolesnice koje žele da im se učini rekonstrukcija dojke žele meku dojku, prirodnog izgleda koja će biti najsličnija zdravoj strani a koja će joj ujedno i pomoći da zaboravi primarno oboljenje. Autologno tkivo obezbeđuje meko i dovoljno elastično tkivo koje vremenom poprima karakteristike okolne kože grudnog koša a mamarni implant imitira oblik i veličinu dojke. Cilj nam je da prikažemo mogućnosti rekonstrukcije dojke primenom autolognog tkiva ili silikonskih implantata. Ukazujemo na potrebu intenzivnije saradnje specijalista za opštu hirurgiju i specijalista za plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju i upoznavanja ovih bolesnica o mogućnostima da im se učini uspešna rekonstrukcija dojke.

56.
REKONSTRUKTIVNE METODE U ZBRINJAVANJU MEKOTKIVNIH DEFEKATA POTKOLENICE
J. Kozarski, Lj. Panajotović, G. Šijan
VOJNOMEDICINSKA AKADEMIJA BEOGRAD, KLINIKA ZA PLASTIČNU HIRURGIJU I OPEKOTINE

Specifičnost regije potkolenice se ogleda u oskudnom kolateralnom krvotoku kožnog pokrivača u srednjem i distalnom delu ove regije tela, redukovanom potkožnom tkivu i izloženosti prednje strane tibije neposredno ispod kože. Ove karakteristike potkolenice u značajnoj meri su onemogućavale primenu standardnih plastično-rekonstruktivnih principa primenjivih u drugim regijama tela. Razvoj anatomskih saznanja vezanih za vaskularizaciju tkivnih teritorija – angiosoma, i anatomiju vaskularnog sistema kože potkolenice uz tehnološki napredak koji se ogleda u primeni operacijskog mikroskopa, hirurškog instrumentarijuma i šavnog materijala, omogućuju rekonstruktivnom hirurgu kliničku primenu, pored klasičnih, savremenih hirurških metoda u ovoj regiji: mikrovaskularnu transplantaciju tkiva i primenu fasciokutanih reverzibilnih režnjeva. Na osnovu našeg iskustva u zbrinjavanju ratnih povreda potkolenice sa defektima tkiva ukazujemo na postojanje jasnih indikacija za primenu pojedinih rekonstruktivnih metoda u zavisnosti od veličine, lokalizacije i strukture postraumatskih defekta tkiva potkolenice kao i na prednosti i nedostatke raspoloživih rekonstruktivnih procedura. Takođe ukazujemo na potrebu za boljim poznavanjem raspoloživih rekonstruktivnih metoda u zbrinjavanju mekotkivnih defekata potkolenice, i neophodnoj organizaciji timskog rada ortopeda, traumatologa, plastičnih hirurga kao i vaskularnih hirurga u cilju kvalitetnijeg primarnog zbrinjavanja mirnodopskih povreda potkolenica sa defektima tkiva u regionalnim bolnicama opšteg tipa.

57.
HIRURŠKO LEČENJE DEFEKTA KOŽE POGLAVINE POSLE ELEKTROKUCIJE – PRIKAZ SLUČAJA
Igor Maljković (1), Ljubomir Panajotović (2), Siniša Srbulović (1)
(1) ZDRAVSTVENI CENTAR BOR, (2) VOJNOMEDICINSKA AKADEMIJA BEOGRAD, KLINIKA ZA PLASTIČNU HIRURGIJU I OPEKOTINE

Niskonaponske elektroopekotine procentualno su najzastupljeniji vid elektrokucija, a u sklopu opšte populacije naročito su zastupljena profesionalno izložena lica – električari. Karakteristika ovih opekotina je postojanje ulazne i izlazne rane, tzv "opekotinski beleg", nemogućnost inicijalnog određivanja dubine i površine, kao i česti udruženi poremećaji, npr srčanog ritma. U radu se prezentuje pacijent star 35 godina, koji je glavom dodirnuo niskonaponski provodnik i zadobio opekotine poglavine trećeg stepena. Kako je inicijalno bolesnik imao i poremećaje ritma, lečen je najpre od strane interniste, a zatim i od neurohirurga. Sukcesivnim nekrektomijama formiran je defekt kože i potkožnog tkiva frontoparijetalne regije prečnika oko 10cm sa eksponiranim kostima lobanje, dok su na desnoj ruci bile izlazne rane u vidu tačkastih opekotina Iib stepena. Hirurg plastičar uključen je u lečenje tokom treće nedelje , kada je, nakon pregleda, odlučeno da se rana definitivno hirurški zbrine. Kao rekonstruktivna mogućnosti razmatrana je procedura sa korišćenjem lokalnog režnja i autotransplantata ujednom aktu. Kako intervencija ostavlja donorni defekt bez kose planirano je korišćenje ekspandera kože i , u drugom aktu, rekonstrukcija istog. Naravno, isprečio se materijalni momenat. Odlučeno je da se defekt zbrine lokalnim režnjevima, na taj način da ne dođe do naruženja izgleda bolesnika . Značajan problem, bila je veličine defekta i njegova lokalizacija u blizini granice linije kose koja nije smela biti poremećena, niti je ožiljak smeo biti van iste. Odignuta su dva kožna režnja bazirana na levoj i desnoj a. temporalis superficialis i zarotirana u defekt i suturirana jedan za drugi. Sekundarnog, donornog, defekta nije bilo, niti je došlo do pomeranja bilo koje tačke na licu. Rana je zarasla bez ikakvih komplikacija za 7 dana, a već desetog postoperativnog dana bolesnik je otputovao na (aktivni) odmor u Atinu.


59.
KOMPLIKACIJE I UČESTALOST KONVERZIJA U LAPAROSKOPSKOJ HOLECISTEKTOMIJI ZA PERIOD 1999-2004. GODINE
Ljubiša Narodović (1), Marija Kero (1), Svetlana Milenković (2), Miomir Milenković (3)
(1) ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR, HIRURŠKO ODELJENJE, (2) KLINIČKO BOLNIČKI CENTAR ZEMUN, (3) ZDRAVSTVENI CENTAR "SVETI LUKA" SMEDEREVO

PACIJENTI I METODE: Prospektivnom analizom obrađeni su pacijenti sa urađenom holecistektomijom čiji se podaci nalaze u bazi podataka hirurškog odeljenja ZC Zaječar (1329 pacijenata) od kojih je 808 CLAP i 531 klasičnih holecistektomija. CILJ: Analiza faktora konverzija i intraoperativnih komplikacija u toku CLAP-a. ZAKLJUČAK: U ispitivanom periodu procentualni udeo konverzija 1,85% (15 konverzija) što se uklapa u stavove svetskih i naših hirurga. Uzroci konverzija su: 10 (66,66%) periholecistitisi; 1 (6,66%) vaskularni incidenti; 2 (13,33%) suspektna holedoholitijaza; 1 (6,66%) lezija ekstrahepatičnih žučnih puteva; 1 (6,66%) lezija subdijafragmalnog peritoneuma. U 90 slučajeva je indikovano plasiranje subhepatičnog drena (11,14%). Analizom specifičnih varijabila pola i godina pacijenata rezultati su: veći udeo ženske populacije, godine starosti -V i VI decenija života.

60.
PRIMENA ANTIBIOTSKE PROFILAKSE U OPERACIJAMA HERNIJA ZA PERIOD 1999-2004. GODINE
Ljubiša Narodović (1), Marija Kero (1), Svetlana Milenković (2), Miomir Milenković (3)
(1) ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR, HIRURŠKO ODELJENJE, (2) KLINIČKO BOLNIČKI CENTAR ZEMUN, (3) ZDRAVSTVENI CENTAR "SVETI LUKA" SMEDEREVO

PACIJENTI I METODE: Prospektivnom analizom obrađeni su pacijenti sa rađenom hernioplastikom čiji se podaci nalaze u bazi podataka hirurškog odeljenja ZC Zaječar(1219 pacijenata ) CILJ RADA : Analizom podataka ispitivane grupe pacijenata, u šestogodišnjem periodu,u postoperativnom toku je verifikovana supuracija i infekcija operativne rane u postoperativnom toku kod 29 pacijenata. Analizom po godinama verifikuje se smanjenje post.op.komplikacija sa sve većom primenom antibiotika u preoperativoj primeni. ZAKLJUČAK: Racionalnom upotrebom antibiotika i pridržavanjem postavljenih posulata od strane viših medicinskih ustanova, na našem odeljenju se verifikuje smanjen broj postoperativnih komplikacija i suspuracija operativnih rana. Uz racionalnu primenu smanjena je i incidenca pojave rezistencije bakterija na primenjivane antibiotike.

61.
PRIKAZ SLUČAJA PLASTIKA TRBUŠNOG ZIDA KOD PACIJENATA SA INCIZIONOM VENTRALNOM HERNIJOM NAKON APENDEKTOMIJE
Ljubiša Narodović (1), Marija Kero (1), Svetlana Milenković (2), Miomir Milenković (3)
(1) ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR, HIRURŠKO ODELJENJE, (2) KLINIČKO BOLNIČKI CENTAR ZEMUN, (3) ZDRAVSTVENI CENTAR "SVETI LUKA" SMEDEREVO

PACIJENT I METOD: U navedenoj studiji su analizirani podaci o pacijentu starom 28 godina kome je na hirurškom odeljenju u ZC Zaječar 01.02.2004. godine urađena operacija perforativnogangrenoznog apendiksa. 09.12.2004.godine mu je urađena plastika trbušnog zida sa mesh-om i na taj način uspešno operativno zbrinuta inciziona ventralna hernija. CILJ: Prikaz jednog od mogućih operativnih rešavanja ventralnih hernija nakon laparotomije trbušnog zida i urađenih operacija. ZAKLJUČAK: Učešće recidivnih hernija u periodu od 1999-2004.godine je 7,95%. Analizom urađenih hernioplastika u poslednje dve godine uočava se porast trenda u primeni mesh-a (40,08%).Minimalna patnja pacijenta i rani povratak svakodnevnim aktivnostima je nas cilj. Primena kesa je sada manje kontraverzna i vise prihvatljiva od strane populacije.

62.
ANTIBIOTSKA PROFILAKSA U LAPAROSKOPSKOJ HOLECISTEKTOMIJI ZA PERIOD 1999-2004. GODINE
Ljubiša Narodović (1), Marija Kero (1), Svetlana Milenković (2), Miomir Milenković (3)
(1) ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR, HIRURŠKO ODELJENJE, (2) KLINIČKO BOLNIČKI CENTAR ZEMUN, (3) ZDRAVSTVENI CENTAR "SVETI LUKA" SMEDEREVO

PACIJENTI I METODE:Prospektivnom analizom obrađeni su pacijenti sa urađenom holecistektomijom čiji podaci se nalaze u bazi podataka hirurškog odeljenja ZC Zaječar (808 pacijenata) CILJ:Analizom podataka(istorija bolestI) operisanih pacijenata CLAP holecistektomijom doveden je u vezu značaj racionalne upotrebe antibiotika u preoperativnoj pripremi pacijenata. U ovoj studiji je napravljena komparacija sa podacima iz svetske literature ASHP Therapeuthic Guidelines o indikacijama za pravilnu upotrebu antibiotika u profilaksi. ZAKLJUČAK:Praćenjem postoperativnog toka ispitivane grupe pacijenata u navedenom šestogodišnjem periodu nije bilo supuracije operativnih rana i drugih postoperativnih komplikacija kod pacijenata sa indikovanom preoperativnom primenom antibiotika.

63.
OPERATIVNE KOREKCIJE ČUKLJEVA (HALLUX VALGUS)
Ljubinko Todorović
ZDRAVSTVENI CENTAR BOR, SLUŽBA ZA ORTOPEDSKU HIRURGIJU I TRAUMATOLOGIJU

Čukljevi (hallux valgus) je vrlo čest deformitet, naročito kod žena. Oko 20-25% svog stanovništva pati zbog ovog deformiteta. Iako nikada ne ugrožava život izaziva bolove, bitno smanjuje radnu i opštu životnu sposobnost uz estetske probleme, probleme sa obućom, a znatno povećava učestanost infekcija u predelu stopala. Obradili smo 120 operacija ovog deformiteta koje su rađene u Boru, od toga je 90 operacija (75%) urađeno kod žena. Bolesnici su bili u uzrastu od 20 do 78 godina. Rađene su operacije na proksimalnim ili delovima prve metatarzalne kosti, na proksimalnoj falangi palca ili kombinacije tih operacija po Chevronu, Akinu, Mitchelu, Brandesu, McBrideu i drugim autorima. Za evaluaciju stepena deformiteta i izbor operacije mereni su standardni uglovi između prve i druge metatarzalne kosti i ugao između prve metatarzalne kosti i proksimalne falange palca, a na izbor tipa operacije utiče i starost bolesnika. Rezultati zavise od stepena deformiteta, starosti bolesnika, vrste operacije, pridruženih stanja od kojih najveći uticaj imaju vaskularni problemi.

64.
PNEUMATSKA INTRAKORPORALNA LITOTRIPSIJA
Živorad Didić, Ninoslav Dimitrijević, Ana Didić
ZDRAVSTVENI CENTAR NEGOTIN, UROLOŠKO ODELJENJE

Radi se o razbijanju kamena u mokraćnoj bešici, ureteru i bubregu i to kroz prirodne otvore i kanale mokraćnih organa,uz pomoć pneumatske udarne sonde. Za tri meseca,od kada smo započeli sa radom uradili smo ukupno 17 intervencija i to 4 ureterorenoskopije sa jednom biopsijom tumora iz UP segmenta, 3 PIL-a kamena u pijelonu bubrega , 6 PIL-A u ureteru i 4 pneumatskih endoskopskih litotripsija kamena u mokraćnoj bešici.Metoda je izvanredna, jer je brza efikasna i jeftina a pacijent se u veoma kratkom roku oslobađa tegoba i izlazi iz bolnice odmah ili nakon 1- 2 dana. Mogućnost brze dif.dg. (tumor - kamen), direktnom vizijom, kao i biopsija i druge intervencije koja se pri tome mogu izvesti,daju veliki značaj ovakvom pristupu.

65.
INCIDENCA KARCINOMA PROSTATE NA TERITORIJI OPŠTINE NEGOTIN I KLADOVO ZA ZADNJIH DESET GODINA
Ninoslav Dimitrijević, Živorad Didić, Biljana Paraskijević, Biljana Todorović, Nensi Mitrović
ZDRAVSTVENI CENTAR NEGOTIN

Razmatrana je incidenca navedenih tumora na osnovu patohistološke verifikacije iz dokumetacije urološkog odeljenja ZC Negotin, za pacijente koji su se lečili sa ovih regiona. Materijal je dobijen biopsijom prostate transperinelanim pristupom i operativnim putem ( TUR ili PTV ). Primećeno je blago povećanje broja pozitivnih za zadnjih 5 godina. Signifikantno je to što je 2004. g. primećeno značajno povećanje broja u odnosu na sve prethodne. Prosečna starost pacijenata obrađenih po kalendarskim godinama je 66.6 do 74.3 god. Najmlađi pozitivni pacijent je bio 55 godina star u momentu dijagnostike neoplazije. Najveći broj verifikovanih pacijenata (oko 82%) je gradus I do gradus II. Zastupljenost verifikovanih kod seoskog i gradskog stanovništva je približno ista.

66.
SINDROM URINARNOG TRAKTA
Desa Vuletić, Ljubica Caranović
ZAVOD ZA ZAŠTITU ZDRAVLJA STUDENATA, BEOGRAD

Sindrom urinarnog trakta označava različite poremećaje prilikom mokrenja: često mokrenje malih količina urina, otežano mokrenje, bolovi i peckanje pri mokrenju, nemogućnost zadržavanja urina i spontano pražnjenje, kao i pojava krvi u mokraći. Bakterijske infekcije mokraćnih puteva su najčešće od svih bakterijskih infekcija kod čoveka. Oko 120 000 mladih ljudi (u dobi od 18-26 godina) studira na Beogradskom Univerzitetu i Višim školama i leči se u ZZZZ Studenata. Najzastupljenije su akutne respiratorne infekcije (43%) i urinarne infekcije (38%). Prema nalazima urinokulture najčešći uzročnici urinarnog sindroma u ovoj populaciji su : Escherichia coli, Enterococcus, Proteus mirabilis, Streptococcus beta-hemoliticus. S obzirom na procentualnu zastupljenost ovog sindroma u ZZZZ Studenata – postoji više nivoa pružanja zdravstvene zaštite i adekvatne terapije, a to su: Odeljenje opšte medicine, Centar za prevenciju SIDE i polno prenosivih bolesti, Služba za dermato-venerologiju, Urološko savetovalište (u sklopu specijalističkih konsultativnih službi), Služba za rentgen i EHO dijagnostiku, kao i Služba za laboratorijsku dijagnostiku. Opšti je zaključak da urinarne infekcije zbog visoke zastupljenosti i mogućih komplikacija i hroniciteta zahtevaju ozbiljan i stručan pristup.

67.
SPIRALNI CT U EVALUACIJI BUBREŽNE MASE
J. Strajnić
ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR, RADIOLOŠKA SLUŽBA

CILJ RADA je da demostrira ulogu spiralnog CT-a u diferencijaciji, ranoj detekciji, preoperativnom stejdzingu kao i follow-up- u karcinoma bubrega. MATERIJAL I METODE: Prikazujemo grupu od 66 pacijenta/39 muskaraca i 27 zena / starosne dobi od 34 do 80god. sa prisustvom renalne mase, koji su ispitivani u našoj službi u periodu 1998-2005-te god. Kod svih pacijenata urađen je ultrazvučni pregled /US/; intranenska urografija /IVU/ i CT/ pre i postkontrastni/. Kod dva pacijenta urađena je selektivna angiografija. CT pregledi obavljeni su na aparatu SOMATOM PLUS 4 po standardnom protokolu. Evaluirani su aksijalni preseci kao i 3D rekonstrukcije. Urađen je stejdzing po Robsen-u et al. Svi pacijenti imali su patohistološku verifikaciju. REZULTATI: Utvrđena je visoka pozitivna korelacija između CT nalaza i patohistološkog nalaza. Detektovane su sledeće lezije:19 benignih/2 lipoma, 3 komplikovane ciste, 3 hematoma, 7 abscesa, 1 hipertroficni parenhimski nodus, 2 benigna tumora ,pseudocista pankreasa sa subkapsularnom propagacijom/ i 47 malignih lezija/ 38 adenokarcinoma, 2 recidiva, 3 limfoma, 2 metastaze, 1 karcinom urotela, 1 liposarkom/. U 39,4% pacijenata detektovan je lokalizovani neinvazivni tu; u 18,4% postojala je invazija perirenalnog prostora; u 10,5% postojala je invazija renalnih vena, VCI i regionalnih limfnih nodusa; u 31,5% bila je prisutna ekspanzija ili metastaze u okolnim organima. ZAKLJUCAK: 1. CT je metoda izbora u dijagnostici renalne mase; 2. CT sa multiplanarnim rekonstrukcijama je zlatni standard za stejdzing karcinoma bubrega.
 

71.
IMPLANTATIO ENDOPROTHESIS U SPINAL - EPIDURAL ANESTEZIJI
Miroslav Cokić, Ivan Cokić i saradnici
ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR, SLUŽBA ZA ANESTEZIJU I REANIMACIJU

Na Ortopedskom odeljenju Zdravstvenog centra u Zaječaru je kod 8 bolesnika (4 žena i 4 muškaraca) urađena ugradnja veštačkog kuka u kombinovanoj spinal-epidural anesteziji. Dat je u subarahnoidalni prostor lokalni anestetik Bupivacain 0.5% 4-5 ml (bupivacain hlorid). Prosečna starost bolesnika bila je 60 godina a prosečna težina 80 kg, klasificirani ASA II i III.Svi su bili hospitalizovani,pripremljeni za operaciju i pola sata pre operacije premedicirani. Na operacionom stolu u sedećem položaju u visine L2-L3 međupršljenskog prostora je uvedena epiduralna Touhy igla od 18G epiduralni prostor. Kada se vrh epiduralne igle našao u epiduralnom prostoru kroz epiduralnu iglu se uvede spinalna igla 26G x 130 mm u subarahnoidalni prostor i preko spinalne igle u subarahnoidalni prostor ubaci 4-5 ml 0.5% Marcaina. Spinalna igla se izvadi iz epiduralne igle a kroz epiduralnu iglu se uvede epiduralni kateter 18 G do oznake 4 uspravne crte na kateteru na koji se postavi filter. Kroz filter i kateter se ubrizga 5ml destilisane vode da bi se procenila prohodnost katetera. Ovako plasiran kateter se flasterom zalepi od mesta uboda u lumbalnom delu kičme sve do desnog ramena.Na kraju katetera je filter. Uvedeni kateter poslužiće za eventualno dodavanje lokalnog anestetika tokom operacije i za umanjenje bolova u post operativnom periodu, 2-3 dana.Iz sedećeg položaja bolesnik legne na leđa a operacioni sto se postavi u anti Trendelburg i nagne na stranu kuka koji će biti operisan. U isto vreme se daje Ditamin 1mg i.v i 1 mg u 500 ml Ringer laktata koja se pusti da brzo teče. Osećaj topline i nemogućnost voljnih pokreta u oba donja ekstremiteta i neosetljivost kože na bol do iznad pupka je bio znak da operacija ugradnje veštačkog kuka može da počne. Operacija je trajala od 70-160 minuta. Tokom operacije bolesnici su bili sedirani Flormidalom. Za vreme operacije nije bilo cirkulatorne nestabilnosti, muke gađenja i povraćanja. Nakon operacije bolesnici su premešteni u jedinicu intenzivne terapije gde su nakon tri sata od završetka operacije počeli osećati bol u operisanom predelu koja se sa davanjem 50 mikrograma Fentanila i 7 ml 0.25% Vekselita preko epiduralnog katetera bol nestala. Bolesnicima je dodavan Fentanyl i Vekselit na 6-12 sati. Time je bol u prvom postoperativnom toku nestala. Nije bilo potrebe za dodavanjem drugih analgetika. Nakon dva dana kateter je bio odstranjen. Upitani bolesnici da li bi ponovo pristali na ovakvu vrstu anestezije dali su potvrdan odgovor.

72.
OTEŽANA ORALNA INTUBACIJA
Miroslav Cokić,Ivan Cokić i saradnici
ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR, SLUŽBA ZA ANESTEZIJU I REANIMACIJU

U radu je prikazan algoritamski redosled potrebnih radnji kod otežane oralne intubacije. Otežana oralna intubacija može biti očekivana i neočekivana.Kod svake intubacije treba biti spreman na iznenađenje.Zato je potrebno pred svaku intubaciju uraditi klinički pregled pokretljivosti vratne kičme,proveriti prohodnost gornjeg respiratornog puta,uraditi Mallampati klasifikaciju,pokretljivost temporomandibularnog zgloba i imati najneophodnije instrumente i odgovarajuće tubuse,uvodnike,medikamente i aspirator.Već nakon uvođenja kašike laringoskopa u farinks prema larinksu može se zaključiti kakva nas intubacija očekuje. Otežanu intubaciju treba izvoditi bez lediranja sluzokože farinsa,epiglotisa i glasnih žica.Da bi se izbegla povreda sluzokože potrebno je koristiti posebne laringoskope,fiber laringoskop i ako se i sa njima ne može uraditi intubacija treba biti spreman na cricothyrotomiu ili traheostomu.

73.
ANESTEZIOLOŠKI PROBLEM KOD POVREDE LICA - PRIKAZ BOLESNIKA
Miroslav Cokić, Miroslav Stojanović, Milomir Marinković, Ivan Cokić i saradnici
ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR, SLUŽBA ZA ANESTEZIJU I REANIMACIJU

Bolesnik je primljen u Hirurško odeljenje nakon povrede mekih i koštanih delova lica.Povreda je nastala pri pokušaju silaženja sa pune prikolice sena. Tada se skriveni u senu oštri drveni predmet zabio u desnu stranu obraza. Na prijemu u OIN (Odeljenje Intenzivne Nege) bolesnik je svestan, otežano govori, obilno krvavi iz rane na licu, bled, hipotenzivan RR 100/70 mmHg. Konstantuje se hipovolemisko šokovno stanje. Odmah se krenulo sa reanimacijom, sa nadoknađivanjem kristaloida i ekspandera. U jednom trenutku nakon prebacivanja na hirurški sto bolesnik je imao tranzitorni gubitak svesti. Nakon aspiracije krvi iz ustiju i farinksa oralno je bio intubiran bez sedativa i relaksansa. Oralna intubacija je bila otežana prisutnim krvavim sadržajem u farinksu koji se morao aspirirati. Nakon oralne intubacije bolesnik je sediran, analgeziran i preklopljen na aparat Fabius Draeger sa FiO2 0.5 ,O2 :N2O 2 : 2 l/minuti. Anestezija je nastavljena sa Fentanylom, Flormidalom i Pavulona. Tokom operacije nadoknađuje se krv i sveža smrznuta plazma i Ringer laktat, Haemaccel, 5% Glukoza i uvodi nazogastrična sonda za dalji post operativni tretman hranjenja. Ukupno je dobio kristaloida u obliku Ringer laktata i 5% Glukoze 3000, Haemaccela 1000 ml, četiri doze koncetrovanih eritrocita i četiri doze sveže smrznute plazme. Rekonstruktivna operacija je trajala 90 minuta.Na kraju operacije bolesnik je budan kooperativan. Bolesnika nakon operacije prebacujemo u OIN (Odeljenje Intenzivne Nege). Posle jednog dana provedenog u OIN bolesnik se prebacuje u Maksilofacijalno odeljenje.