| |
68.
NEKI POKAZATELJI KVALITETA RADA U OPŠTOJ MEDICINI
Olgica Stanojlović, Snežana Tošić, Svetlana Mladenović, Miloš Protić
Zdravstveni centar Zaječar, Dom zdravlja
Primarna zdravstvena zaštita je ulazna kapija u zdravstveni sistem kroz
koju prolazi najrazličitiji sastav bolesnika sa najraznovrsnijim sadržajem
zdravstvenih problema. Većina zdravstvenih zahteva se rešava na liniji
prvog kontakta uz maksimalno poštovanje određenih principa odnosa sa
sekundarnim nivoom zdravstvene zaštite. Napori da se obezbedi kvalitetna
zdravstvena zaštita su stari koliko i lekarska profesija. Kvalitet
zdravstvene zaštite je multidimenzionalan i definisan višestrukim
uticajima.
Cilj rada je da se utvrde neki indikatori kvaliteta rada i testira njihova
međuzavisnost.
Za postizanje ciljeva korišćeno je metodološko uputstvo Ministarstva za
zdravlje o evidenciji pokazatelja kvaliteta rada u opštoj medicini.
Obuhvaćeni su svi lekari opšte medicine, a period posmatranja je dvadeset
radnih dana.
Istraživanjem nekih pokazatelja kvaliteta rada u opštoj medicini došli smo
do sledećih saznanja:
Dnevna opterećenost doktora opšte medicine, uz individualne varijacije,
prosečno je veća od predviđenih normativa.
Prosečno vreme posvećeno pacijentu kraće je od predviđenog.
Uprkos tome više od 80% svih zdravstvenih zahteva se rešava na nivou opšte
medicine.
U savremenom konceptu zdravstvene zaštite posebno se ističe primarna
zdravstvena zaštita, a posebnu odgovornost za kvalitet snosi doktor opšte
– porodične medicine. Međutim, zbog brojnih determinanti koje definišu
kvalitet, pored doprinosa doktora i organizacije kadrova treba istražiti i
analizirati ulogu organizacije zdravstvenog sistema i ulogu države i
lokalne zajednice.
69.
EFIKASNOSTI RADA BOLNIČKIH KAPACITETA U TIMOČKOJ KRAJINI
Miodrag Todorović, Sergije Kržanović
Zavod za zaštitu zdravlja "Timok", Zaječar
Cilj rada je prikaz efikasnosti rada bolničkih kapaciteta primenom
komparacije ulaganja i ishoda.
Upoređivanjem pokazatelja: zauzetost postelja, prosečna dužina lečenja,
propusna moć postelja, broj ispisanih bolesnika i broj specijalističkih
pregleda na jednog lekara specijalistu kao i broj ispisanih bolesnika na
jednog zdravstvenog tehničara, primenom matematičkih metoda (odstupanje
svakog pokazatelja od aritmetičke sredine do dve standardne devijacije)
utvrđen je rang efikasnosti rada svake bolnice u Timočkoj krajini. Bolnica
u Zaječaru pokazuje najveću a bolnica u Negotinu najmanju efikasnost rada.
Od toga se očekuje da manje efikasne bolnice spoznaju uzroke neefikasnosti
i da pripreme, usvoje i sprovedu mere za efikasnije poslovanje.
79.
ULOGA LEKARA OPŠTE MEDICINE U RANOM OTKRIVANJU MALIGNOMA KOLOREKTUMA
Igor Milosavljević, Srđan Đorđević, Marina Milosavljević
Zdravstveni centar Knjaževac, Dom zdravlja, Opšta bolnica
Maligna oboljenja su kosmopolitska, svih rasa, vera, geografskih širina i
dužina. Poslednjih decenija, godina ova oboljenja su u stalnom porastu.
Danas svaka četvrta smrt, za inicijalni uzrok ima neke od malignih
oboljenja (po incidenci odmah iza kardiovaskularnih oboljenja).
Zahvaljujući dostignućima u radikalnoj hirurgiji, invazivnoj dijagnostici,
dostignućima molekularne biologije - imunologije, imunosupresivnoj i
citostatskoj terapiji, rezultati lečenja su sve boji.
Kao najslabija karika za uspešno lečenje ostaje pravoremena, rana
dijagnostika, upravo tamo gde lekar opšte medicine zahvaljujući čestom,
neposrednom i prvom kontaktu sa bolesnikom može najviše da doprinose
uspešnom, inače dugotrajnom i složenom lečenju ovog oboljenja.
Osnovni pravci delatnosti lekara opšte medicine treba da budu: zdravstveno
vaspitanje stanovništva, zdravstveno obrazovanje medicinskih radnika,
određivanje rizičnih grupa, detaljna anamneza, korektan pregled,
sprovođenje prvih-opštih dijagnostičkih procedura: palpatorni pregled
abdomena, rektalni tuše, pregled stolice na okultno krvarenje, opšti
laboratorijski pregled.
U budućnosti, naravno skrining pregledi rizičnih i starijih grupacija
stanovništva kao i genetski opterećenih.
80.
UPOTREBA PSIHOAKTIVNIH SUPSTANCI MEĐU MLADIMA KAO FAKTOR RIZIKA ZA
NASTANAK HIV INFEKCIJE
Marina Vojnović, Dragi Pavlović
Zavod za zaštitu zdravlja "Timok", Zaječar
Autori u radu prikazuju rezultate istraživanja Pilot studije - Upotreba
supstanci među učenicima osnovnih i srednjih škola u Republici Srbiji.
Cilj ovog rada je da ispita raširenost upotrebe psihoaktivnih suptanci
(alkohola i droga), kao mogućih faktora rizika za pojavu HIV infekcije
među mladima.
Metod: Istraživanje Upotreba supstanci među učenicima osnovnih i
srednjih škola u Republici Srbiji sprovedeno je u šest okruga maja 2002
godine (pomoravskom, jablaničkom, pirotskom, mačvanskom, timočkom i
zlatiborskom okrugu). Istraživanje je obavljeno prema protokolu Komisije
za prevenciju bolesti zavisnosti među omladinom Republike Srbije.
Instrument korišćen u istraživanju je modifikovani upitnik (ESPAD. mod.
I.D./2002) koji se sastoji od 47 pitanja.
Istraživanjem je obuhvaćeno 1459 učenika sedmih i osmih razreda osnovne
škole i sva četiri razreda srednjih škola. Ispitivanje je sprovedeno u 24
osnovne škole (637 učenika-43,7%) i 26 srednjih škola (822 učenika
-56,3%). Ispitanika muškog pola bilo je 704 (48,3%), a ispitanika ženskog
pola 755 (51,7%) starosti od 12 godina do 20 godina, a prosečna starost
ispitanika iznosila je 15,86 godina.
Rezultati: Rezultati ukazuju na visok procenat ispitanika koji je
probao alkoholna pića (76,7%). Ispitanici su prosečno u 13.godini imali
prvi kontakt sa alkoholnim pićima. Veliki broj ispitanika probao je
cigarete u životu (47,3%). Ispitanici su, prosečno u 13. godini imali prvi
kontakt sa cigaretama. 9,9% ispitanika izjasnilo se da je probalo neku od
droga. Najviše ispitanika (8,4%) probalo je marihuanu. Procenat
konzumacije ostalih droga kreće se od 0 do 1%. Prvi kontakt sa drogama
ispitanici su imali, u proseku, u 15. godini života. Dečaci su pokazali
nešto veću sklonost ka adiktivnom ponašanju u odnosu na devojčice. Od
seksualno aktivnih učenika imalo je seksualne odnose u pijanom stanju i
pod uticajem droga odnose bez zaštite 12,7% od ukupnog broja ispitanih.
Zaključak: Upotreba alkohola i droga je rasprostranjena među
mladima, a ovi oblici rizičnog ponašanja u velikoj meri povećavaju rizik
od HIV infekcije i drugih seksualno transmisionih bolesti.
81.
PREVENCIJA PUŠENJA KAO FAKTORA RIZIKA U CILJNOJ POPULACIJI
Miloš Protić, Svetlana Mladenović, Olgica Stanojlović, Mirjana
Trailović Dimitrijević
Zdravstveni centar Zaječar, Služba opšte medicine
Pušenje duvana, uz narkomaniju i alkoholizam svrstava se u bolesti
zavisnosti. Masovna zastupljenost, štetno delovanje i posledice pušenja po
zdravlje ima pandemijske razmere (u svetu puši 50% muškaraca i 25% žena).
Prisutna je fizička i psihička zavisnost. Dokazano je da je pušenje faktor
rizika za mnoge hronične bolesti.
Nastojalo se ukazati na štetnost pušenja prilikom provođenja antipušačke
kampanje u okviru međunarodne akcije povodom svetskog dana borbe protiv
pušenja 31. maja pod nazivom "Ostavi i pobedi", na predlog Svetske
zdravstvene Organizacije i inicijativu Ministarstva zdravlja Srbije, od
strane Zdravstvenog Centra Zaječar u našoj sredini tokom maja 2004.
godine. Ciljna populacija preventivne akcije bili su učenici 7. i 8.
razreda osnovnih škola, kao i učenici srednjih škola, te punoletna lica u
školi što je pored učenika uključivalo i nastavno i drugo osoblje u
srednjim i osnovnim školama Zaječarske opštine. Cilj serije predavanja i
razgovora je bilo upoznati navedenu grupaciju sa štetnim efektima duvana i
motivisati da se ne počinje ili ostavi pušenje.
Duvan (Nicotiana tabacum) potiče iz tropskih krajeva, poznata je još u
Kolumbovo vreme kao "sveta biljka", zbog tada pripisivanih lekovitih
dejstava (Herba santa ili Herba panacea).
Štetni sastojci duvanskog dima (nikotin, ugljen-monoksid, kancerogene
materije i razni dodaci) pospešuju aterogenezu i posledično nastanak
koronarne bolesti, te bolesti arterija mozga i oboljenja perifernih krvnih
sudova. Dokazano je kancerogeno dejstvo na maligna oboljenja disajnih
organa (rizik za karcinom pluća je 10 puta veći kod pušača nego nepušača),
organa za varenje. U digestivnom sistemu pušenje pomaže nastanak i
pogoršanje ulkusne bolesti, dispepsije, hiperaciditeta i hipermotiliteta.
Na CNS-u duvan štetno deluje i na psihičkoj i neurološkoj oblasti.
Naš tim je kroz predavanja o štetnosti pušenja, propraćena vizuelnim i
audio sredstvima, u osnovnoj školi "Vladislav Petkovic Dis" u Grljanu,
osnovnoj školi "Ljuba Nešić" u Zaječaru i u srednjoj medicinskoj školi u
Zaječaru nastojao da približi poznate činjenice prilagođeno uzrastu i
stepenu informisanosti. Na dijapozitivima korišćenim u radu nalazilo se
obilje informacija kao i ilustracija.
U osnovnoj školi u Grljanu od 63 učenika i 42 nastavnika predavanju je
prisustvovalo 56 đaka (89%) i 3 nastavnika (7%). U osnovnoj školi "Ljuba
Nešić" od 238 đaka i 62 člana nastavnog osoblja bilo je prisutno 100
učenika (42%) i 3 nastavnika (5%). U srednjoj medicinskoj školi od 726
učenika i 104 spoljna saradnika i 61 stalnog nastavnika bilo je 30 učenika
(4%) i 1 nastavnik (oko 2% stalnog nastavnog kadra). Primetna je bila
zainteresovanost auditorijuma, što se reflektovalo kroz značajnu
interaktivnu diskusiju i konstruktvna pitanja. Takođe je upadljiva
diskrepanca između ukupne ciljne populacije i posećenosti. Sve ovo ukazuje
na neophodnost i opravdanost kontinuiranog preventivnog delovanja u borbi
protiv pušenja duvana kao faktora rizika. Sačinili smo perspektivni plan
da se ova plemenita akcija "Ostavi pobedi" i dalje redovno provodi.
Predvideli smo da obrađena grupa bude jezgro za dalje širenje prevencije
protivu pušenja kao faktora rizika. |
|
