|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
| [
Home ] [ Program ]
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
XXIII Timočki medicinski dani :::
|
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
76. TESTIRANJE KRVI DOBROVOLJNIH DAVAOCA NA VIRUS HIV-A Ivanka Milošević, Glišić Dragan, Ćirić Dragan Zdravstveni centar Zaječar U cilju pripreme bezbedne krvi za transfuziju, krv se pored ostalog testira i na virus HIV-a. U radu smo prikazali pregled višegodišnjeg testiranja krvi i rezultate. Od 1987. godine kada je uvedeno testiranje na virus HIV-a, testirali smo 52295 jedinica krvi dobrovoljnih davaoca, ELIZ-a testovima treće generacije. Preliminarno pozitivnih je bilo 584 (1,1%), stvarno pozitivnih 2 (0,003%). Pacijent mora da primi samo sigurno negativnu krv, a put do njenog pronalaženja često nije lak i jednostavan. Sve preliminarno pozitivne krvi više puta su ponavljane zatim testirane testovima različitih proizvođača i na kraju potvrdnim Western Bloot testom i nisu korišćene za transfuziju. Prevencija transmisivnih bolesti pa i SIDE počinje od dobrog izbora davaoca, dobre laboratoriske prakse, ali uvek postoji rizik kada se za transfuziju koristi homologna krv, najbezbednija je samo autologa krv. 77. USMERENA HEMOTERAPIJA B. Paraskijević, B. Todorović-Kazimirović, N. Dimitrijević Zdravstveni centar Negotin, Služba za transfuziju krvi Uvod: Usmerena hemoterapija podrazumeva ciljano davanje samo onog dela krvi koji bolesniku nedostaje. U savremenom transfuziološkom lečenju lekar je u mogućnosti da odabere komponentu krvi koja je najpovoljnija za korekciju specifičnog deficita kod pacijenta, a da istovremeno izbegne niz potencijalnih mogućih komplikacija koje sobom nosi transfuzija cele krvi. U ZC Negotin još uvek ne postoje uslovi za sprovođenje principa usmerene hemoterapije jer ne posedujemo centrifugu sa hlađenjem, ali pored cele krvi našim pacijentima stoje na raspolaganju sledeće komponente: a) Deplazmatisana krv, b) Zamrznuta sveža plazma (ZSP), c) Zamrznuta plazma (ZP), d)Albumin i e) Autologna krv. ZSP trebujemo iz Bora u nedovoljnim količinama i primenjujemo u opravdanim indikacijama (krvarenje, predoziranje oralne antikoagulantne terapije, ciroza). ZP, siromašnu u faktorima koagilacije V i VIII, proizvodimo mi i primenjujemo kod hipoproteinemija (neopravdana primena). Cilj rada je prikaz primene usmerene hemoterapije kod bolesnika lečenih u ZC Negotin. Materijal i metode: Ispitivanjem su obuhvaćeni bolesnici lečeni u ZC Negotin u 2003. godini, na 220 postelja. Retrospektivno je analizirana primena cele krvi, deplazmatisane krvi, ZSP, ZP, Albumina i autologne krvi kod ovih bolesnika i distribucija po odeljenjima. Rezultati: U 2003. godini primenjeno je 114 jedinica cele krvi, 776 jedinica deplazmatisane krvi, 60 jedinica ZSP, 342 jedinica ZP, 90 doza Albumina 20% od 50 mL i jedna jedinica autologne krvi što ukupno iznosi 1383 jedinica krvi i hemoprodukata. Najviše hemoprodukata je izdato hirurškom odeljenju, oko 45%. Zaključak: Savremena medicina zahteva primenu koncepta usmerene hemoterapije u transfuziološkom lečenju. Transfuziološka praksa u Negotinu danas podrazumeva primenu najviše 10% cele krvi sa tendencijom da se još više smanji. Od preostalih 90% pripremaju se komponente. Primena ZP je još uvek neracionalna i prekomerna. Nabavka adekvatnih zamenika za plazmu i Albumina u dovoljnim količinama prvi je korak u rešavanju ovog problema, a samim tim bilo bi više plazme za frakcionisanje i proizvodnju derivata krvi. 78. ALOIMUNIZACIJA NA RH D ANTIGEN U TRUDNOĆI - PRIKAZ SLUČAJA B. Todorović-Kazimirović, B. Paraskijević Zdravstveni centar Negotin, Služba za transfuziju krvi Uvod: Aloimunizacija RhD negativnih trudnica nastaje kada imuni sistem majke putem fetomaternalnog krvarenja dođe u kontakt sa RhD antigenom prisutnim na eritrocitima ploda. Prva trudnoća ne nosi rizik nastanka hemolitičke bolesti fetusa/neonatusa (MHN). U narednim trudnoćama postoji mogućnost nastanka MHN, različitog stepena težine, ukoliko trudnica nije primila hiperimuni anti D imunoglobulin nakon rođenja RhD pozitivnog deteta, spontanog ili namernog prekida trudnoće ili mogućih imunizacijskih događaja u trudnoći. Cilj rada je da ukaže na značaj redovnih kontrola RhD negativnih trudnica i primene specifične Rh zaštite. Prikaz slučaja: U serumu trudnice, drugorotke, kr.gr.B RhD negativne, tokom rutinske kontrole antitela u VII mesecu trudnoće otkrivena su iregularna antitela u niskom titru. U ličnoj anamnezi 1 porođaj, dete RhD pozitivno, primenjena Rh zaštita i 1 spontani pobačaj bez Rh zaštite. U IGA KCS identifikovano je anti D antitelo. Nakon prevremenog, spontanog porođaja našoj laboratoriji je dostavljen uzorak krvi majke u kome je došlo do pada titra antitela dok je iz uzorka krvi deteta određena kr.gr. B RhD poz. i pozitivan direktni Coombs ( ++++). Dete nije pokazivalo kliničke i laboratorijske znake MHN. Zaključak: Radi što boljeg sprovođenja prenatalne zaštite i prevencije MHN potrebno je da se krvne grupe i screening antitela kod trudnica rade prema preporučenom kalendaru testiranja i da se donesu Standardi o indikacijama za primenu hiperimunog anti D imunoglobulina. |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
| [
Home ] [ Program ]
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
