XXIII Timočki medicinski dani :::
Sažeci radova - Medicina rada

U okviru jednog šireg epidemiološkog zadatka. izvršena je analiza uticaja ergoekoloških i tehničko-tehnoloških uslova rada i radne sredine na morbiditet (pre svega hronični) u jednom autosaobraćajnom preduzeću sa 219 profesionalnih vozača autobusa i kamiona (pretežno autobusa - 87,2%). Svi ispitanici su muškog pola, prosečne starosti 45,3 ± 8,6 godina i prosečnog ukupnog radnog staža 22,4 ± 8,5 godina.
Analizom zvaničnih podataka ustanovljeno je da svaki treći vozač (34,7%) nema nijedno oboljenje. tj. dijagnozu patološkog stanja organizma. Kod ostalih vozača (65,3%) utvrđeno je po jedno ili više oboljenja.
Ukupna stopa morbiditeta zbog svih bolesti i povreda utvrđena je u veličini od 138,4 na svakih l00 vozača. Na prvom mestu po zastupljenosti u morbiditetu nalaze se bolesti mišično-koštanog sistema i vezivnog tkiva sa stopom od čak 32,0 na l00 vozača. Najčešće oboljenje ovog sistema jeste dorzalgija (bol u slabinskom delu kičme, u krstima, u vratu i gornjem delu kičme) - u proseku kod svakog petog vozača (22,5%). Prinudni položaj tela prilikom vožnje, dejstvo vibracija, učestale promene temperature u okolini vozila sa promajom i pojačanim znojenjem lumbalnog dela leđa, neudobna sedišta i niz drugih nepovoljnosti doprinose ovako izuzetno visokoj stopi degenerativnih oboljenja kičme vozača. Drugo mesto u morbiditetu zauzimaju bolesti sistema krvotoka sa 26,9 na l00 vozača. Unutar ovog sistema u značajno najvećem procentu zastupljena je hipertenzija - u skoro svakog petog vozača(17,8 na l00 vozača). Treće mesto sa stopom od 25,6 na l00 vozača zauzimaju duševni poremećaji i poremećaji ponašanja.Vodeća oboljenja u ovoj grupi bolesti su neuroze koje su uzročno povezane sa psihickim opterećenjem vozača izloženim tokom vožnje - 16,4 na l00 vozača. Od ostalih grupa bolesti važno je ukazati i na relativno visoku stopu morbiditeta zbog bolesti organa za varenje - 16,9 na l00 vozača. U približno istim odnosima nađeni su ulkusi duodenuma, gastritisi i duodenitisi.
Dobijeni rezultati pružili su, između ostalog solidan osnov za sagledavanje svih faktora i okolnosti pod kojima se obavlja delatnost vozača i nameće zaključak da se radi o profesiji u kojoj su u određenom stepenu uslovi rada i radne sredine nepovoljni.

72a
NEKE OSOBENOSTI MORBIDITETNOG APSENTIZMA U DELATNOSTI ZANATSTVA DRUŠTVENOG SEKTORA
Rada Ilić, Tikić Ljubiša
Dispanzer za medicinu rada "PTT saobraćaja Beograd"; Zdravstveni centar Bor, Služba medicine rada

Već dugi niz godina neke vanprivredne grane delatnosti pobuđuju pažnju zbog veoma čestog izostajanja s posla zbog morbiditetnog apsentizma - bolesti, povreda i socijalno-medicinskih uzroka. Jedna među tim granama delatnosti je i zanatstvo društvenog sektora sa dnevnim procentom bolovanja koji oscilira između 4,5% i 4,9% godišnje.
U nameri da se sagledaju i u što većoj meri objektiviziraju razlozi ovako visokog procenta privremene nesposobnosti za rad u ovoj grani delatnosti,sprovedeno je trogodišnje epidemiološko istraživanje ovog problema u grupi od 133 zanatlija (bravari, mašinbravari, električari, zavarivači, varioci) u jednom preduzeću iz ove grane delatnosti.
Dobijeni pokazatelji morbiditetnog apsentizma između ostalog ukazuje da je prosečna godišnja stopa učestalosti odlazaka na bolovanje enormno visoka 231,4 na l00 ili 2,3 izostanka na jednog zanatliju . Svakodnevno je s posla zbog bolovanja izostajalo po 5,8 osoba na svakih 100 zanatlija. Prema postojećim kriterijumima navedena veličina procenta bolovanja pripada intervalu koji označava veoma visoku odsutnost s posla zbog privremene nesposobnosti za rad, pa samim tim ukazuje i na izuzetno nepovoljne posledice stanja apsentizma u ovom kolektivu.
Veoma su raznovrsni i izuzetno složeni uzroci i okolnosti zbog kojih zanatlije ostvaruju pravo na odsustvovanje s posla po osnovu bolovanja. Iako su medicinski uzroci najčešći razlog, ne mogu se zanemariti i brojni paramedicinski razlozi zbog kojih zanatlije neretko vrše pritisak na lekare kako bi, po svaku cenu, iznudili bolovanje. Sigurno je da za ova medicinski neosnovana bolovanja deo odgovornosti snose i zdravstveni radnici, ali je isto tako sigurno da zdravstveni radnici nisu u stanju da razloge za iznuđena bolovanja sami rešavaju obzirom da kolektivi i rukovodne strukture ne pokazuju veću zainteresovanost na ovom planu , smatrajući da je to, pre svega obaveza zdravstvene službe.
Izuzetno visoko učešće povreda na radu u apsentizmu - 33,2 na l00 zanatlija (čak više no u rudara devet rudnika uglja s jamskom eksploatacijom rude - 31,1 na l00 rudara) ali i povreda van rada - 23,7 na l00 zanatlija, ukazuje simptomatično i na jedan izuzetno karakterističan problem kojim, se van svake sumnje, treba ozbiljno pozabaviti u daljem radu.

73.
EFEKTI PREDRADNIH PREGLEDA NA POBOLJŠANJE BEZBEDNOSTI ŽELEZNČIKOG SAOBRAĆAJA
Zora Okiljević, Branka Petković-Medved
Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika ŽTP Beograd;
Dispanzer za saobraćajnu medicinu "Signal", Novi Sad

Radi povećanja bezbednosti železničkog saobraćaja na osnovu člana 74. stava 4. Zakona o bezbednosti u železničkom saobraćaju (Sl. list SRJ br. 60/98) propisuje se Pravilnik 657 o postupku za proveravanje psihičke i fizičke sposobnosti radnika pre njihovog stupanja na rad i u toku rada sa ciljem sprečavanja zdravstveno, psihički i fizički nesposobnih radnika da obavljaju poslove i radne zadatke kritične za bezbednost saobraćaja.
Predradni pregledi se obavljaju u ambulantama Zavoda ili prostorijama ustupljenim od strane železničkog čvora i na terenu putem mobilnih ekipa.
Cilj ovog rada rada je da prikažemo naša iskustva u obavljanju predradnih pregleda za period 1986.-2003. g.
Metod rada kojim smo se služili je statističko epidemiološki.
Izvori podataka bili su izveštaji i zapisnici o obavljenim predradnim pregledima i podaci o vanrednim događajima dobijeni od službe zaštite na radu.
Komparacijom rezultata analize predradnih pregleda i rezultata analiza vanrednih događaja usled propusta u radu železničkih radnika pri vršenju službe Spirmanovim metodom utvrdili smo da se sa povećanjem broja obavljenih predradnih pregleda smanjuje broj vanrednih događaja čiji je faktor čovek .
Predradni pregledi doprinose bezbednijem saobraćaju.

74.
ZDRAVSTVENO STANJE UČESNIKA VANREDNIH DOGAĐAJA
Zorica Stevanović
Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika ŽTP Beograd, Dispanzer Niš

Osnovni pokazatelj bezbednosti u železničkom saobraćaju je učestalost vanrednih događaja.
Cilj rada je da se sagleda zdravstveno stanje učesnika vanrednih događaja, utvrdi eventualna povezanost zdravstvenog stanja sa nastankom vanrednih događaja i predlože mere prevencije.
Analizirani su vanredni događaji na teritoriji železničkog čvora Niš u periodu od 1998-2002 god., čiji su učesnici bili mašinovođe. Ispitivano je zdravstveno stanje dve grupe mašinovođa učesnika vanrednih događaja (113) i kontrolne grupe (57) iz zdravstvenih i kontrolno periodičnih kartona.
Rezultati istraživanja su pokazali da su oboljenja bila češća kod učesnika vanrednih događaja. Dominiraju akutne i hronične respiratorne infekcije (26,46%), bolesti koštano–mišićnog sistema (20,33), povišeni krvni pritisak i ishemijska oboljenja srca (11,97). Kod radnika kontrolne grupe zastupljene su iste dijagnoze, ali u mnogo manjem procentu. Razlika u pojavi učestalosti oboljenja na nivou visoke statističke značajnosti (c² = 197,94 za p<0,001). Ovo stvara predpostavku da je zdravstveno stanje moglo biti jedan od faktora u nastanku vanrednih događaja.
Mere prevencije: stroga selekcija kadrova za rizična radna mesta, stalno sprovođenje svih vrsta preventivnih zdravstvenih pregleda, a neposredno posle vanrednih događaja uputiti učesnika na ciljani pregled radi ocenjivanja psihofizičkih sposobnosti od strane specijaliste medicine rada uz konsultaciju određenih specijalističkih službi.

75.
AUDITIVNI I EKSTRAAUDITIVNI UTICAJ BUKE NA ZDRAVLJE RADNIKA
Saša Lukić
Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika ŽTP Beograd, Dispanzer Niš

Ovim radom želim da dokažemo da radnici izloženi buci preko 90dB na svoji radnim mestima posle određene ekspozicije kao posledicu imaju oštećenje sluha, a kao posledica ekstraauditivnih efekata buke i oboljenja ostalih organa; kardiovaskularnog, digestivnog i neurovegetativnog sistema.
Kao materijal za ovaj rad korišćeni su rezultati sistematskih pregleda tri grupe radnika i to radnika u: GRAĐEVINARSTVU, KAMENOLOMU i kontrolna grupa PTT radnici. Radnici preduzeća za puteve koji rukuju građevinskim mašinama i mašinama za preradu kamena su izloženi pojačanoj buci kao i vibracijama i povećanoj zaprašenosti . Radnci u kamenolomu su izloženi buci, vibraciji i zaprašenosti. PTT radnici tj. raznosači pošte su izloženi samo urbanoj buci.
Analiza ovog rada obuhvata period od 2000. i 2001. godinu kada su sve tri grupe radnika obavljali sistematske preglede u Dispanzeru za zaštitu zdravlja železničkih radnika u Nišu.
Zaključak: Radnici na radnim mestima izloženi buci preko 90dB imaju oštećenje sluha posle prosečno 15 godina radnog staža .Do kraja radnog staža svi eksponirani radnici radnici imaju oštećenje sluha.Ostale bolesti (hipertenzija i bolesti koštanomišićnog sistema ) se nalaze na trećem mestu dok su kod kontrolne grupe na prvom mestu. Radnici kontrolne grupe najmanje imaju oštećenja sluha jer su izloženi mnogo manjem intenzitetu buke.