|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
| [
Home ] [ Program ]
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
XXIII Timočki medicinski dani :::
|
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
84. NEDELJA ZDRAVLJA USTA I ZUBA U ZAJEČARU Marija Milić, Višica Vukadinović Zdravstveni centar Zaječar, Stomatološka služba Uvod: Mnogobrojnim aktivnostima i pratećim manifestacijama već 14 godina obeležavamo nedelju zdravlja usta i zuba u opštini Zaječar. Cilj: Svakako da je cilj stomatologa da ovim preventivnim radom očuvamo i podignemo nivo oralnog zdravlja u populaciji pre svega najmlađih i pravovremeno ih edukujemo i motivišemo u redovnom i pravilnom održavanju oralne higijene uz što više dece sa svim zdravim zubima. Metodologija: Stomatolozi i specijalisti dečje i preventivne stomatologije zaposleni na Odseku za Dečiju i preventivnu stomatologiju, pojavljivali su se u lokalnim medijima,organizovali izložbe dečijih likovnih radova i čitanje literarnih radova u školama i vrtićima a poslednjeg dana trajanja Nedelje, organizovana je završna manifestacija za najbolje radove i program sa plesom uz muziku. Najbolje radove nagrađujemo četkicama i zubnim pastama. Rezultati: Svake godine, u akciji prikupimo na stotine likovnih i literarnih radova školske dece. Mališani iz vrtića najradije učestvuju u recitovanju i komadima sa plesom. Uopšte, veoma je veliko interesovanje dece za našu manifestaciju i ona se veoma rado odazivaju pozivima da na svoj originalan način, pokažu šta umeju. Zaključak: Promocijom zdrave ishrane i pravilnom oralnom higijenom, postižemo da deca posvećuju više pažnje zdravlju svojih zuba. 85. O NEKIM POKAZATELJIMA ORALNOG ZDRAVLJA KOD OSAMNAESTOGODIŠNJAKA Marija Milić, Višica Vukadinović Zdravstveni centar Zaječar, Stomatološka služba Uvod: Naša namera bila je da ukratko prikažemo neke od pokazatelja oralnog zdravlja među osamnaestogodišnjacima koji imaju sve stalne ali ne i sve iznikle zube, posle obavljenog sistematskog stomatološkog pregleda. Cilj: Ispitati oralnu higijenu,prisutnost i intenzitet javljanja dentalnog karijesa i orotodontskih anomalija u ispitivanih. Metodologija: U odabranoj populaciji,inspekcijom i sondiranjem zuba,pri pregledu konstatovali smo oboljenja i stanja. Podatke smo pažljivo uneli u stomatološke kartone za decu i omladinu i posle analize ih obradili koristeći epidemiološke statističke pokazatelje strukture KEP, Kio i Kip. Podatke do kojih smo došli, izražene procentualno prikazujemo grafički . Rezultati: Pozivu se odazvalo svega 29,1% pozvanih učenika.U ukupnoj strukturi KEP-a,vidi se da je najviše plombiranih 63,1%,zatim karioznih 29,6% i najzad 7,3% ekstrahiranih zuba.Jedan ispitani ima sve zdrave zube,odnosno 3,3%.Lošu oralnu higijenu ima 23,3%, a ortodontske anomalije čak 40% pregledanih.Kip iznosi 7,7. Zaključak: Rezultati pokazuju masovno oboljevanje od karijesa.Intenzitet karijesa od 7,7 ocenjen je kao visok.Ortodontske anomalije su u porastu. Loša oralna higijena je zabrinjavajuća. Preventivni rad i odgovarajuće mere od najranijeg uzrasta,nesumnjivo ostaju naši glavni napori u ostvarivanju težnje da podignemo nivo oralnog zdravlja i imamo što više zdravih zuba a što manje biti opterećeni lečenjem posledica. 86. RASPROSTRANJENOST KARIJESA KOD UČENIKA V I VIII RAZREDA U DVE OSNOVNE ŠKOLE U ZAJEČARU V. Mikić G. Nedeljković Zdravstveni centar Zaječar Cilj rada je da se utvrdi kolika je rasprostranjenost karijesa kod dece uzrasta od 12 i 15 godina u dve osnovne škole u Zaječaru. Metodologija: Epidemiološko ispitivanje je obavljeno standardnim stomatološkim pregledom učenika petih i osmih razreda. Obuhvaćeno je 90. dece petog i 91. dete osmog razreda O.Š. ,, LJ. R. Nada »,‚ oba pola, a takođe i 91. dete petog razreda i 81. dete osmog razreda u O. Š. ‚‚ D. R. Bobi ‚‚. Dobijeni rezultati su obrađeni sa posebnim osvrtom na KIo i KIp. Rezultati: Ispitivanja su pokazala da je KIo V u O.Š. "LJ. R. Nada" ‚‚‚‚ 86,66% a u O. Š. "D. R. Bobi" KIo V je iznosio 82,42% . Vrednosti za KIo VIII u O.Š. "LJ. R. Nada" je 96,70%, a u O. Š. "D. R. Bobi" 81,63%. Takođe je utvrđeno da je vrednost KIp V u "LJ. R. Nada" 4,22 a u O. Š. "D. R. Bobi" KIp V je iznosio 3,63. Vrednosti KIp VIII u O.Š. "LJ. R. Nada" je 7,41 a u O. Š. "D. R. Bobi" KIp VIII je iznosio 6,75. Zaključak: Stanje oralnog zdravlja nije zadovoljavajuće uprkos postojanju školskih stomatoloških ambulanti. Razlog ovakvog nalaza je, po svemu sudeći, loša ekonomska situacija pojedinaca, nemogućnost fluorizacije vode za piće, kao i nedovoljna saradnja roditelja sa školskim stomatologom. 87. DECA + RODITELJI + STOMATOLOG = ZDRAVI ZUBI Tomić Snežana Zdravstveni centar Knjaževac Cilj: Podstaknutim ovogodišnjim motom dečije preventivne nedelje ,,Zdravlje se čuva u porodici. pokušali smo da utvrdimo da li je moguće prevazići loše navike neodržavanja oralne higijene koje dete ponese iz porodice, kontinuiranim i planskim zdravstveno-vaspitnim radom stomatologa, kod dece u osnovnoj školi. Metode: Anonimna anketa roditelja, razgovor i anketa za decu, upoređivanje i analiza dobijenih rezultata. Rezultati: Upitnik za decu-Da li znaš kako se pravilno peru zubi?- Gotovo svi odgovorili sa da. Da li zube pereš? - Stalno i ispravno (42%) Potrebno je da te podsete roditelji (49%) Neredovno (9%) Ko te prvi učio da pereš zube? - Roditelji (63%); - U vrtiću (25%); - Kad si pošao u školu (12%) Da li tvoji roditelji redovno peru zube? - Da (69%); - Ne (31%) Upitnik za roditelje-Da li redovno perete zube? - Da (78%); - Ne (22%) Proveravate li da li je vaše dete opralo zube? - Da (62%) - Ne (38%) Vodite li dete: - redovno stomatologu (32%) - ide samo (26%) - ide po potrebi (42%) Smatrate li da ste dobar primer svome detetu kako čuvati i održavati zube? - Da (29%); - Ne (79%) Zaključak: Deco, imali podršku roditelja ili ne čuvajte zube, neka mame i tate nauče i od vas. 88. SPECIFIČNOSTI DENTOGENIH INFEKCIJA KOD DECE S. Stojanović, V. Vukadinović, A. Popović, G. Jović, S. Veljković, R. Stošić Zdravstveni centar Zaječar, Stomatološka služba Infekcije u stomatologiji još uvek predstavljaju svakodnevni domen i problem rada stomatologa a pogotovu oralnog hirurga. Ove infekcije su pretežno dentogenog porekla. Po Bernadskom infekcije predela lica, vilica i vrata u 93% slučajeva su dentogenog porekla. Škokljev dentogenu etiologiju navodi u 89,1% infekcija ovih predela. Specifičnosti ovih infekcija proističu iz činjenice da se razvijaju na uskom području lica gde su smešteni vitalni i za život neophodni organi: uvo, oko, nos. Osim toga tu se nalazi i raskrsnica puteva ya disanje i ishranu. Dobra prokrvljenost regije omogućava brzo širenje infekcije u susedne prostore i predele, kao i u kranijalnom i kaudalnom smeru. Deca predstavljaju grupu bolesnika kojoj je zbog specifičnosti reakcije na pojedina oboljenja potrebno posvetiti posebnu pažnju. Ovde se pre svega misli na promenljivost imunobiološkog stanja organizma zbog rasta i razvoja. Kada su u pitanju nastanak, razvoj, širenje i komplikacije dentogenih infekcija, mora se voditi računa o anatomskim pogodnostima (bogatstvo spongioze, dobra prokrvljenost, mišići bez fascia – izuzev bukcinatora i dr.). Navedene specifičnosti u većini slučajeva uslovljavaju brži razvoj kliničke slike koja je praćena veoma naglašenim opštim i lokalnim simptomima infekcije, dok sa druge strane primenom adekvatnog lečenja dolazi do bržeg izlečenja nego kod odraslih. 89. OMOGUĆAVANJE FUNKCIJE DONJIH UMNJAKA SA OTEŽANIM NICANJEM HIRURŠKIM PUTEM Dragan Mišić Zdravstveni centar Bor Cilj rada: Prikaz slučaja donjeg umnjaka sa otežanim nicanjem kod pacijentkinje, gde je pri pregledu metodom perkusije umnjak bio osetljiv. Na Ro. filmu na distalnoj strain datog umnjaka postojalo je polumesečasto rasvetljenje. Posle primenjene terapije bol je prestao i zub je dobio svoju funkcionalnost.. Metod rada: Slučajnim izborom pacijenta sa dijagnozom dentitio difficilis 48 i sa prisutnim bolovima napravljen je Ro. film i primenjena je hirurško medikamentozna metoda lečenja i pokušaj omogućavanja ubacivanja osmice u funkciju. Terapija je bila iskljucivo lokalnog karaktera. Posle par meseci na kontroli bolova više nije bilo a na kontrolnom Ro.filmu na distalnoj strani osmice smanjilo se rasvetljenje u priličnoj meri. Zsključak: Osmice koje imaju dobar položaj u alveolarnom nastavku u velikom broju slučajeva se mogu uključiti u normalnu funkciju usne duplje. 90. PROTETSKO ZBRINJAVANJE STARIJIH PACIJENATA Vesna Petković, Ivanka Ilić, Aleksandra Perović Zdravstveni centar Zaječar, Stomatološka služba Uvod: Protetske nadoknade su više od obične mehaničke supstitucije izgubljenih tkiva, one harmonično učestvuju u izvođenju osnovnih funkcija stomatognatog sistema disanja, gutanja, žvakanja, govora, ekspresije lica. Kako je sama dob kod pacijenata koje ubrajamo u starije posebna i u njoj su prisutni mnogi problemi individualne prirode potreban je i poseban pristup i terapija. Cilj rada je pokazati da je populacija starijih od 60 godina brojnija od ostalih koja ima potrebe za protetsko zbrinjavanje i kao takvoj opravdano joj sleduje poseban pristup i pažnja pri protetskom zbrinjavanju. Zaključak: Uz svo poštovanje same dobi i svih problema koji se u starosti javljaju a u okviru granica ne narušavanja postojećeg stanja zdravlja kod ovih pacijenata je indikovana i fiksna i mobilna protetska nadoknada. 91. SOCIJALNI STATUS, HRONIČNE NEZARAZNE BOLESTI I PROMENE MEKIH TKIVA USNE DUPLJE STARIH LICA Veljković Marina (1) Jovanović M. (1), Ilić G.(2)Krstić S (3) (1) Zdravstveni centar Leskovac; (2) Ordinacija "Drenovac", Kruševac; (3) Zavod za zaštitu zdravlja Leskovac Cilj rada je prikaz veze između socijalnog statusa starih lica i hroničnih nezaraznih bolesti, u odnosu na promene mekih tkiva usne duplje. Metodologija: retrospektivna analiza oboljenja mekih tkiva sa hroničnim nezaraznim bolestima i određenim socijalnim statusom u periodu od tri godine (2001, 2002, 2003.godina). Rezultati rada: Obrađeno je 245 pacijenata, različitog socijalnog statusa, čiji niži nivo, uz približno isto prisutne hronične bolesti (kardiovaskularne, respiratorne, gastrointestinalne...) i terapije koja je prati, nepovoljno utiče na stanje zdravlja mekih tkiva usne duplje. Promene na mekim tkivima (dinije i piroze, ulkusne lezije, smanjeno lučenje pljuvačke...) pacijenti karakterišu kao neprijatne subjektivne simptome. Oralna higijena i ishrana starih osoba, zavisno od socijalnog statusa najčešće je neadekvatna, što još više pogoršava pomenuto stanje. Loše navike (pušenje, konzumacija alkohola...) produbljuju već prisutne promene i tegobe. Zaključak: Poboljšanje socijalnog statusa starih osoba (mogućnost nabavke sredstava za oralnu higijenu, kvalitetnija ishrana, lečenje osnovnih bolesti, izrada protetskih nadoknada) i multidisciplinarni pristup su put ka kvalitetnoj prevenciji i terapiji promena mekih tkiva usne duplje. 92. OSETLJIVOST NA ANTIBIOTIKE ANAEROVBNIH BAKTERIJA IZOLOVANIH IZ KANALA ZUBA KOD GANGRENE PULPE Nadica Jovanović-Milenković, N Stanković-Nedeljković, Z Sijaričić, V. Mikić Zdravstveni centar Aleksinac; Zdravstveni centar Ćuprija; Zdravstveni centar Zaječar Cilj istraživanja je kultivacijabriseva kanala zuba kod ispitanika sa gangrenom pulpe, utvrđivanje prevalence pojednih bakterijskih vrsta i ispitivanje osetljivosti izolovanih anaerobnih bakterija iz kanala na antibiocike i hemoterapeutike. Metodologija: Brisevi kanala ispitanika kultivisani su aerobno, mikroaerofilno i anaerobno na Schaedler agaru 48 sati. Iz analiziranih 50 briseva kanala odraslih ispitanika i dece kultivisano je između ostalih, 30 sojeva Porphyromonas gingivalis, 42 soja pigmentovanih i nepigmentovanih vrsta Prevotella supp. (P. melaninogenica, P. oralis, P dentalis), i 12 sojeva različitih vrsta Bacteroides spp. (B. fragilis, B. ovatus, B. rumonocola ruminocola ), 35 Streprococcus intermedius i 9 Peptostreptococcus spp., 24 Lactobacillus spp. i 12 Bifidobacterium adolescentis. Osetljivost anaerobno izolovanih vrsta na ntibiotike ispitivana je disk-difuznom metodom po principima standardizacije. Korišćeni su sledeći diskovi antibiotika i hemoterapeutika: penicillin, cefatriakson, klindamicin, ciprofloxacin, metronidasol i vancomicin. Rezultati rada: Svi ispitivani sojevi Porphxromonas spp. Prevontella spp. i Bacteroides spp. bili su osetljivi na penicillin, ceftriakson i ciprofloksacin. Osetljivost na metronidazol i klindamicin je bila visoka. Svi testirani sojevi su bili rezistentni na vankomicin. Strepococcus intermedius i Peptostreptococcus spp., su pokazali apsolutnu osetljivostna penicillin, ceftriakson, ciprofoksacin i vankomicin. Lactobacillus spp. i Bifidobacterium adolescentis su osetljivi na penicilin, ceftriakson i ciprofloksacin, dok stepen osetljivosti na klindamicin i rifampicin varira. Svi sojevi su rezistentni na metronidazol. Zaključak: Sve bakterije su osetljive na penicillin, ceftriakson i ciprofloksacin. 93. PREVALENCA CANDIDA SPP. U MIKROBIOLOŠKI ANALIZIRANIM UZORCIMA USNE DUPLJE Nataša Stanković-Nedeljković, N. Jovanović-Milenković, Z. Sijarić Zdravstveni centar Aleksinac; Zdravstveni centar Ćuprija Candida spp. je kvasnica koja normalno živi u orofaringsu i gornjim delovima respiratornog trakta. Za sada ima nedovoljno podataka da li i kako učestvuje u etiopatogenezi lezija usne dupblje i jezika, s obzirom na faktore patogenosti koje razvija. Naš cilj je kultivacija uzoraka usne duplje: brisevi jezika, ugla usana, desni i briseva ždrela; utvrđivanje prevalence Candidae spp., analiza prisustva pojedinih vrsta roda Candida i poređenje porasta Candidae na čvrstoj i tečnoj podlozi. Metodologija: Ispitivanje je obavljeno u Mikrobiološkoj laboratoriji ZC Aleksinac i obuhvatilo je 56 ispitanika, od kojih je analizirano 34 briseva jezika, 3 ugla usana, i bris desni 18 briseva ždrela. Kultivacija uzoraka vršena je osim na standardne podloge, koje se koriste u mikrobiološkom rutinskom radu, i na selektivne podloge za kultivaciju gljivica Sabouraud agar i Sabouraud bujon. Gljivice iz roda Candida identifikovane su na osnovu kultuelnog i mikroskopskog izgleda, testa germinacije i biohemijskih osobina. Konačna identifikacija vršena je API V sistemom. Rezultati rada: Candida spp. kultivisana je iz 12 (35,29%) briseva jzika. Nije bila prisutna u brisevima ugla usana, desni i ždrela. Najčešće izolovana vrsta je Candida albicans 91,12% pa Candida tropicalis 8,33%. Candida je češće kultivisana ako su u radu koriščene tečne podloge za obogaćenje kod 8% uzoraka. Zaključak: Candida spp. kultivisana je iz značajnog broja briseva jezika (35,29%) u kombinaciji sa drugim patogenima, a i kao jedini izolat. Njena uloga u nastanku leukoplakije još uvek nije razjašnjena do kraja. |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
| [
Home ] [ Program ]
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
