|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
| [
Home ] [ Program ]
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
XXIII Timočki medicinski dani :::
|
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
82. AKUTNA AKUSTIČKA TRAUMA Velibor Paunović, Saša Mihajlović, Vladimir Milićević Zdravstveni centar Knjaževac, Dom zdravlja, ORL služba; Zdravstveni centar Zaječar, ORL služba Akutna akustička trauma je senzoneuralno oštećenje sluha uzrokovano kratkotrajnim dejstvom zvučnog talasa velikog intenziteta. Impulsnom bukom izazvana je nagluvost, koja je rezultat delom direktnog mehaničkog dejstva na Kortijev organ (slušnu ćeliju), a delom indirektnog metaboličkog efekta na mikrocirkulaciju. Promene na slušnim ćelijama podrazumevaju opsežne lezije ili manje opsežne kod prijema stereo zvuka. U zavisnosti od težine oštećenja funkcionalni ispadi mogu biti reverzibilni i ireverzibilni. Kod ireverzibilnih ispada osim degeneracije slušnih ćeilija dolazi i do retrogradne degeneracije neurona kohleornog živca i ćelija spiralnog gangliona. To podrazumeva najpre fragmentaciju mijelina a krajnji ishod je nestanak aksona. Simptomi akutne akustičke traume su: zujanje u ušima, nagluvost, patološki osećaj pojačane glasnosti, kratkotrajni bol. Audiometrijski se konstatuje senzoneuralna lezija sluha lakog i srednjeg stepena kod 80% ispitanika a sa postepenim poboljšanjem kod 30% ispitanika. Kod 60% ispitanika nagluvost se javila neposredno nakon akustičke traume, a do 7 dana od traume - subjektivni osećaj nagluvosti razvio se kod 80% pacijenata. Konstantovano je i da ponavljanje akutnih akustičnih trauma ima kumulativni efekat. Česta i višegodišnja ponavljanja ekspozicije impulsnoj buci rezultira nagluvošću u odnosu na jednokratnu izloženost buci istih karakteristika. Što se tiče protokola terapije za akutnu akustičku traumu je taj da ne postoji jedinstveni stav za njeno lečenje a ne treba zanemariti značaj preventivnih mera zaštite sluha, bar u situacijama kada su očekivani. Patofizološki mehanizmi i morfološke promene pokazuju da postoji mogućnost potpunog ili parcijalnog oporavka sluha što zavisi od karakteristika buka i osetljivosti kohlearnog aparata osobe. 83. EFEKAT DEJSTVA PREKOMERNE BUKE NA SLUH RUDARA Velibor Paunović, Saša Mihajlović, Omer Milivojević Zdravstveni centar Knjaževac, Dom zdravlja, ORL služba, Služba medicine rada U radu je analizirano štetno dejstvo buke na sluh 240 rudara DP INPOS iz Knjaževca. Intenzitet buke u ispitivanim frekvencijama (63-8.000Hz) je iznad normativne krive N-85 i kreće se kod utovarivača i bušilica u jami od 85 do 115 dB. Audiometrija je vršena aparatom Pertes. Kod 172 (78,2%) radnika buka je dovela do različitog stepena perceptivnog oštećenja sluha. Neznatnu nagluvost imamo kod 119 (54,1%) radnika, a kod 57 (25,9%) radnika imamo laki i srednji stepen oštećenja sluha. Globalni gubitak sluha: neznatnu nagluvost imamo kod 135 (60,5%) dok laku i srednju kod 43 (19,5%) radnika (procenat oštećenja sluha izražen formulom po Fowleru). Dalje je prikazano oštećenje sluha u vezi godina starosti i radnim stažom. Ovako visoki procenat radnika sa perceptivnim oštećenjem sluha ukazuje nam da je i medicinska i tehnička zaštita radnika izloženih prekomernoj buci još uvek nedovoljna i neefikasna. |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
| [
Home ] [ Program ]
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
